Африка
Мали плави пропланци су до саме воде, густо зелени жбунови, и у затишју уске кратке плаже, много жуће и много блиставије од злата (кад стављам реч: злато, то је једино да дам тачну слику боје и сјаја).
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Миша пророка и пса Шарова написани су уз помоћ Тошина дневника, који је пронађен иза псеће кућице чувеног буволовца Жуће, под самом крошњом једне трешње. На трешњином стаблу познавао се отисак оштрих канџи.
Настрадао сам, надрљао сам, обрао сам бостан, оде ми кожа на шиљак! Горе ми је него да сам се нашао у кућици пса Жуће, старог буволовца и мог љутог душманина. — Зашто су ме спремили у џак? — питаш ме, пријатељу мој !
Идите за трагом псећег кнеза Жуће, то је тамо негдје. Заиста, сељаци иду у млин само кад морају, а псећи кнез Жућо одлази тамо сваки дан да прави
— забрину се Шаров. — Како да неће! — повика Тошо. — Њему баш треба неко ко ће чувати млин од оног лопова Жуће, који му лиже брашно.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ујутру је кавез био затворен као што га је увече оставила, али у њему није било Жуће и Граорке. Као и увек оптужили су мене. Влада је био водећи у томе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ И њему Мјесец поможе радо, у блиском тору освијетли стадо, а Кудра скочи. „Ено ми куће, Мамице ено и чика-Жуће!“ Одјури јагње ко чигра права, остаде Вујо кратких рукава. Поново облак прозбори сив бакиним гласом: „Био ми жив!
Јело за јелом само се ниже, Јежурка често здравщу диже: у здравље лије и њене куће, за погибију ловчева Жуће. Ниже се ручак четворосатни, затегнут трбух ко бубањ ратни.
за Сивкову пије душу; други газда зубе чачка, напија за покој мачка; трећи лоче вино вруће, за упокој вјерног Жуће, а четврти, лола стара, све за душу Мамузара. Док удариш длан о длан, четир друга створе план.
Скокови иду равно од прве сеоске куће, то је траг старог ловца и буволовца — Жуће. Жућа — ловачка звијезда стара — нема му пара.
Умаче Тоша, задихан, љут, сакри се деди под широк скут. У исто време ево и Жуће, шуља се као зверка, крај воде вреба, упорно кеба јазавца, кума Ждерка.
Спусти се вече, овлада тама, зрикавац тихо зриче, а мачак Тоша сео крај Жуће, прича му старе приче. Везе од прича чудесан круг, да само не би заспао друг.
Док ово нижем, веруј ми, друже, проливам сузе вруће, хоћу да причам потанко, редом, како нам неста Жуће. Добро га знадеш, у псећем свету никада таквог више, стотину пута ово сам чуо из уста деда-Трише.
Од тога дана путује време, бескрајни теку сати, а Жуће нема, заувек нема, никада да се врати. Понекад само угледам сенку пољем се снежним жури.
! Мирише, канда, врбино пруће и уза њ — крзно мачка и Жуће?! „Ту ли смо дакле! — Видран се смешка — Скована, значи, подвала нека. Мачак и Жућа под врбом чуче!
Опири рибе, а онда рече: „Добро би било дремнути часак. Неће ми бити спавање лоше под самим кровом Жуће и Тоше.“ Док Видран Видрић пред прагом хрче, у млину деда, све брвна јече, сиромах Жућа и мачак Тоша поспане очи
Има ли неки трговац глупи који ће мог мачка да купи? Ако се нађе, много му хвала, баш је будала! ОГЛАС ПСА ЖУЋЕ Ево вам једне понуде вруће Тришиног џукца, скитнице Жуће: Већ ми се на врат попео пост, продајем чичу за добру
Ако се нађе, много му хвала, баш је будала! ОГЛАС ПСА ЖУЋЕ Ево вам једне понуде вруће Тришиног џукца, скитнице Жуће: Већ ми се на врат попео пост, продајем чичу за добру кост, само нек буде повећа она, може од вола, кита ил слона.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Да“, рече он после дужег посматрања круне, „јасно је као дан да је злато прстена далеко жуће но злато круне, којем је примешано сребро.
Петровић, Растко - АФРИКА
Мали плави пропланци су до саме воде, густо зелени жбунови, и у затишју уске кратке плаже, много жуће и много блиставије од злата (кад стављам реч: злато, то је једино да дам тачну слику боје и сјаја).