Употреба речи жући у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Зашто ми сам скаче у уста? Ни ја не скачем у уста ономе зликовцу и буволовцу Жући, па ми је кожа све до данас здрава и читава. Али сад! Куд ли ме ово вози мој чича?

Грдио је своју куварицу Провалију што је дала неке пилеће кости псу Жући. — Зар ономе неваљалцу Жући да даднеш онако фине кошчице, ономе лопову Жући, који се од радости удебљао откад је

Грдио је своју куварицу Провалију што је дала неке пилеће кости псу Жући. — Зар ономе неваљалцу Жући да даднеш онако фине кошчице, ономе лопову Жући, који се од радости удебљао откад је нестало чича-Тришиног доброг

— Зар ономе неваљалцу Жући да даднеш онако фине кошчице, ономе лопову Жући, који се од радости удебљао откад је нестало чича-Тришиног доброг мачка Тоше!

— Оно, изгледа, о теби причају? — упита Шаров чулећи уши. — Јест, јест, о мени и о моме старом непријатељу Жући — рече мачак, док је крчмар и даље викао: — Жућо лаже као пас, није он дошао главе Тоши.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

И најзад, јутрос (треба ме тући!) зубе сам дао на поклон Жући.“ Нато ће Пијетлић: „Ти можда шараш. По души кажи да ли ме вараш?

Под прозор је Сивко стао, на њ се Жућа успентрао, на Жући се мачак кочи, а на мачка пијевац скочи, па дрекнуше сви у глас: „Драге

“ А мачак Тоша бркове глади, годе му зраци врући и све се чуди: Чусте ли, људи, савезник постах Жући? Боље је ући у лављи кавез, него са псетом правити савез!

Тек Жући мудрост на памет пала: „Продавали смо уз поток зјала!“ Другари стари млину се журе, тамо где деда спаваше тврдо,

Свакој би кући задао страх! Алај би Жући застао дах!“ Ово је тигар, око му сија, трагати за њим, то није игра.

Како ли сам пожелио, мајко, да те видим бар мало, зеричак, да завирим у шталу и башту и да Жући бацим на реп чичак . . . Од Бихаћа, из тавних даљина, вози писмо гарава машина.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

грунтове с којима би многе фамилије изобилно могле живити, данак цару плаћајући, дечицу своју [х]ранећи иубогим пома-жући. Калуђери сами без прошње не могу живити; како је калуђер, мора бити просјак.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

из тула табакера и пушили их на своје јако пожутјеле цигарлуке од слоноваче; а што су цигарлуци били испушенији и жући, то је већа била цијена и самим цигарлуцима и њиховим сопственицима.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности