Црњански, Милош - Сеобе 1
јој је својим жутим рукама стискао рамена, која више нису била ни онако чврста, ни онако лепа, умиљавајући се, својим жућкастим очима и пљоснатим носем, голицајући је својом ретком брадицом, гуркајући је главом у груди, као неки питоми јарац.
и кукато девојче, баш онаква какве је Аранђел Исакович ценио, врзла се уосталом, и сама пред очима Аранђеловим, жућкастим и мутним, увек разрогаченим, сагињући се, дотичући му се руке, али на велико запрепашћење свога оца, како изгледаше,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сме ли да се радује? пита очима Николу и не опажа како се од њеног погледа муте старчеве још крупне очи са избледелим жућкастим искрицама. Ти можеш да знаш, казује му погледом, а сећање јој брише осмех. „Кад те Аћим зове, врати се.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Уз прозор, у наслоњачу, сједило је женско створење без година, огромне водене главе, с кратким жућкастим коврчицама. Уврх коврчица танка црвена машна. Глава се лелујала у месечини. То јој је била сестра.
предосјећао: миразу те љепоте придонијели су сви остали у породици; за њу је платила свој дио и она лелујава глава са жућкастим коврчама.
другу из школске клупе, милој дјевојци која навече одводи из наслоњача на лијегање сестрину хидроцефалну лубеницу са жућкастим коврчама, пошто се довољно насунчала мјесечине.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ни дрхтали више нису, јер се мишићи преморили. Коса је постала брегом испаштања. Горела је жућкастим пламеном. Између смрека и глогова лежали су људи лица заривеног у камен.