Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Беласа твоје тело у сутон. ТРУБА Шта вреди плаветно небо, и зумбул и девојче и ласте лет. Негде зàпева труба. То иза гора и вода лелек је рушне сељанке. Род смо. Кад умре човек, и моје срце рушно је.
Откини зумбул с груди, погни главу. Негде зàпева труба. СЕСТРИ У ПОКОЈУ Субота, мори ме туга, прислужи, мамо. Руже што у муци, да умине, везла, кô мрље крви на
И топло некуд појећи помјани, тугом у бездан незнаној отвара се страни. ПОГРЕБ 1 Зàпева му труба, у ковчегу опружен он, и жут. И другара војника чохом по кожи рука груба добује лагано.
3 Зàпева му труба. у ковчегу опружен он, и жут. А небо плаво, и сенке шарају пут. СЕЋАЊЕ 1 У тиху собицу моју ђурђевак