Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турци бегајући побацаше пушке, ̓аљине, обућу, да би лакше бегали; али забадава, Срби стизају, и који сабљом, ножем, који бритвом кољи, који прошцем и крљађем у главу туци.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају, а ноћу и забадава по сокацима деле. Али данас пре подне у недељу он се ни тога није бојао, него је продужавао пут у цркву.
Учинила си »ероберунг«, па сад не пуштај га ни за часак. — Не брин’те се, мамâ! Остав’те ви то само мени. Та зар сам забадава била у пансионату! Та залудићу ја њега к’о дона Игнација дон Маријана у Љубавном напитку.
Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила... То је већ свршено... Све му је забадава сад. — Немај ти бриге. Ти пази кујну, а мени ово остави. Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.
Шта ми паде на памет! Сирота Јула! Баш је малерозна; наслутила је. Није се забадава заљубила у Шацику берберина. Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру. Хахаха! Његов рођени зет!
Откуд само прокљувиш све то!? — Е, мој газда-Перо! Не зоведу се бадава моји стари Цуњалови, и не зовем се ни ја забадава Нића Цуњалов!
— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили — вели Нића, и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан и лепо служи и као торба.
Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно што се, бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава. Тога се бојао поп Спира, па је зато и одлагао ту непријатност, и дочекао, ево, последњи дан да погађа кола.
— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина. Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.
— вели поп Ћира, смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: »Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!
— Та, оно, знаш... — вели охрабрена гђа Сида, — много га не би баш ни коштало. Ето, наш би га Шаца обриј’о забадава, ако низашта друго а оно за оно наше старо познанство и пријатељство...
А госпоје око мене па све кажеду: »Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела! Само забадава себе упропашћујете!... Њега, кажеду, не можете те не можете подићи, — а коме све то шкоди, него опет вама!
Африка
Нешто га је увредило, и он испљувава неразумљива муцања, пола француска, а пола бамбара. Забадава му се нуди да му плате и остали, забадава му се објашњава да ми који смо платили имамо права да идемо на свој брод.
Забадава му се нуди да му плате и остали, забадава му се објашњава да ми који смо платили имамо права да идемо на свој брод. „Ви право, ви право, али сад не може, сутра!
На пијаци сликам једну младу жену, врло лепу; остале је покривају марамом и траже педесет франака награде. Забадава их уверавам да је сликање већ готово и да неће ништа имати; још пола сата оне не скидају мараму са жене која се под
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Господару, не могу вам довољно захвалити што сте ми те људе с врата скинули. Морао сам им увек јело и пиће забадава давати, па да се најмање противим, зло мојој глави. Зазираће отсад нови лопови од моје чарде, то сам уверен.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Оће ли бити? ЛЕПРШИЋ: Ви јошт сумњате? Рус ваљда није дошао забадава СМРДИЋ: Но, фала богу, да и то доживим.
Срамота! ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем да је срамота. ЛЕПРШИЋ: Не, то мора доћи у новине; све забадава. ГАВРИЛОВИЋ (Лепршићу): Оћете ли ставити како сте и ви добили службу изван војводине? ЖУТИЛОВ: Какву службу?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
пошто буде зрело, значи добра дјела: човјек чини много добра, али на крају се догоди да нешто погријеши, па му све оде забадава.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Завјеса) ДЕЈСТВО ТРЕЋЕ 1. МАКСИМ МАКСИМ (сам): Сви ме зову џандрљивим, а не знају зашто. Истина, каткад и забадава пропсујем, али зато се не може казати да жену кињим, кад она има увек понешто старога дуга.
СТАНИЈА: Па онда како говори! Бог с нама, тако ни Турци не говоре! ЉУБА: Е мајка, то није забадава. Она оће да је невина, њежна; видиш како је мала и ситна, пак јој такав и разговор.
АНИЦА: Кад ви баш тако кажете, господине, ја не марим, али само да не буде забадава. АДВОКАТ: За то се не брините. До по фртаља сата дођите код мене; ја ћу и Фему дати дозвати, онда можете кондиције
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕРСИДА: Бре, да видиш како је са мном поступала, као да сам јој сестра. СТЕВАН: Све забадава. Њу је морао ко или поштено издеветати, или добро изгрдити, другојачије није.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Ја сам био вољан, али се отац бојао. И после, кад се Зидар већ враћао...! — Жао ми је да сам вас забадава узнемирио. Обећао сам да ћу вас други пут употребити. — Не чини савршено ништа... Зидар је већ морао ићи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Јао, мој Влахо; ни ти рад ту лежати, ни се ја више тебе дерати, али не даду Власи забадава пити и јести. — Приповиједа се да је казао Турчин кад му на хришћанском гробљу нијесу дали да једе док не плаче.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пристајеш? — Шта ће ти син? Чиме ћеш да храниш и четврта уста? — Својим ручердама. Ти не даш хлеб забадава. — Не дам. Котите децу као зечеве, а после их други храни. — Неко коти децу, а неко дукате.
— И јуче сам забадава презао коње — рече Мијат. — Ако си. Прежи их опет. — Па није јавио да долази. Аћим се окрену и, презриво прелетевши
За дукате, и ти, тако ситан и грдан, могао си с лепотицама да спаваш. А ја те чекам... По десетак вечери забадава сам облачила чисту кошуљу, а тебе нема. За тебе се спремала, а ти дођеш па заудараш на механчине, оборе и коње.
— Хоћеш ли кући, газда-Ђорђе? — пита кафеџија. — Нећу. — Прошла је војска, коњаници. У ово доба не иду они забадава. Ђорђу глава поново клону на сто, и сто закрцка под тешком гомилом увек истих ноћи и истог кревета, мучилишта оног
Дуго гледа у грудвице снега отресене са Стевиних опанака, па, не дижући главу, рече: — Морамо. — Жене ће забадава поскидати беле мараме. Корист ће имати само поп Величко. — Додаде тише: — Ђорђе лумпује? — Ти си се уплашио?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Шта, врага? Ако не буде црк'о, као што он говораше за свога кума и њему неће бити рђаво. Јер забадава се није говорило: како је на фронту имао везе са неком Енглескињом која га је, док је лежао пегави тифус, веома нежно
либерал“, досећа се одмах да је све оно Икетино масло, те пуца Симина брука по Шапцу, и он одвезује мараму и плаћа забадава лађу за Београд.
и касао, касао све до „Белога крста“, где су га пресрели па га ту задржали и одатле вратили, да се не лупа забадава и не млати празну сламу, тражећи човека који не постоји нити је икад постојао.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... — Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други
— Треба ми, њему ћу казати... само њему... — Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава. Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. — Ђурица... Ђурицу хајдука да му сад предам жива...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Мати га је на сваке руке са свачим пробала страшити, али све забадава. Кад види да то све не помаже, каже она попу: — Господине, гледајте га икако устрашити, јер ја му не могу ништа, а
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Шармант, ма шере, шармант! ФЕМА: Нисам ја научила бадава француски, нисам ја дала забадава мој сат на репаратуру и купила штекер, него да се одликујем. Само грофице и баронице могу бити мени равне.
Петровић, Растко - АФРИКА
Нешто га је увредило, и он испљувава неразумљива муцања, пола француска, а пола бамбара. Забадава му се нуди да му плате и остали, забадава му се објашњава да ми који смо платили имамо права да идемо на свој брод.
Забадава му се нуди да му плате и остали, забадава му се објашњава да ми који смо платили имамо права да идемо на свој брод. „Ви право, ви право, али сад не може, сутра!
На пијаци сликам једну младу жену, врло лепу; остале је покривају марамом и траже педесет франака награде. Забадава их уверавам да је сликање већ готово и да неће ништа имати; још пола сата оне не скидају мараму са жене која се под
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
одговарам лепотици дјеви, Мојеј лепој несуђеној и неверној неви: „Истину ми говориш да се много скитам, Да ја, јадан, забадава за снашицу питам. Нашто ми је снаша кад ја веће сједим, Зашто тако тужим и от туге бледим?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Мора да је страшно нешто, кад и мени бруји глава; Иди, Петре, па разгледај, јер то није забадава. Свети Петар журно сиђе, одакле се чује вика, И застаде разјарена два сабрата, два песника.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!... Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... Ђорђијина крв!... Ашкољс’н!... — Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда.
Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувеног Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене