Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
падне на земљу, — у први акшам — девојка узме нож па га забоде у земљу где капница са стрехе пада, и овако врача): Не забадам ја овај нож у земљу, него у Мујино срце и џигерицу, и његових седамдесет и седам дамара, осамдесет и осам жглавака (а
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Јесте л се провели, ил те прерадио? ГОСПАВА: Ти не забадај нос! ИКОНИЈА: Ја не забадам, него питам! Фалила си га, не знам ни сама, у звезде!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Затварам очи, гризем доњу усну, ударам зубима о зубе, забадам нокте у дланове: и постепено падам у мистицизам, са нешто сумње и подсмеха.