Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Насмејах се и ја. — Наредниче, наша је земља сада слободна. иди у село да нађеш стан и буди вољно. — Разумем! — па забацим шајкачу на једно око, опустим дизгине, и заједно са ордонансом запевам из свег гласа: Дунаве, Дунаве, тија водо ладна.