Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У крају шљивара нешто се забеле. „То је она“, рече ми Живко, а глас му је дрктао. „Она је, она, побратиме! Познао бих је по ходу, и по дисању бих
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Две му капи кануше из очију и прошапута: — Опростите!... Сад ми није до мојих рана!... Горе је ово!... А кад забеле зора, он викну: — Сурепе! — Шта је? — На посао! — Шта ћеш? — Што се год може урадити! Ашов и сикиру у руке!...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И увек, свакад пролазници чим наиђу на варош, забеле им се куће, одмах на улазу виде и њега где се црни, седи, клати се с лулом у устима. Стар, тресе се од старости.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
ти у Београду и рођаке, али осећаш да те оцвале тетке мрзе и да се плаше за своје мужеве кад прекрстиш ноге, кад ти се забеле зуби или кад се мало заборавиш па се насмејеш — двоипособни кавези одјекују.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А при повратку одатле, гробови се опет ређају крај другог пута. Између зелених маслина свуд их има. Забеле се кретови, а на њима пише да до тог гроба почива: Милан Јевремовић из Шетоња, срез млавски, Вучић Вуковић, Огњен
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ал’ ништа не беше у околу целом! Као да је камен у љутини пукô И у пукот своју све живо повукô!... Ал’ шта се забеле у горскоме мраку? То је бела кула на цркви Горњаку!