Употреба речи забелели у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Наследник је то. Мој син. Лежао је у кревету и чекао 3ору. „Дођи код мене“, рекао је изнемогло кад су се зуби забелели и влажне десни заруменеле на вратима.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сад ћеш да видиш — обрати се поручнику Мишићу. — Шатори се забелели као печурке. Војници су заложили ватру. Али белај!... Нигде воде, што рече друг Влајко. А језик се залепио за непце.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности