Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда чусмо како се врата отворише, гунђање и кораке. Али бабо не уђе у собу. Залуд ми чекасмо. И дан забели, ја и Ђокица заспасмо, а он још не дође. Кад се пробудих, сунце беше далеко одскочило.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Костима нашим да калдрмишеш друм у Венецију. Да се забели кад год сумрак пада. Пут да назидаш костима нашим, по плану грофа Мерци!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој сунашце, још ми једном грани, О мој данче, још ми једном свани, Ој зорице, забели, забели — Ал' узалуд моји труди цели, Клону тело, клону цела снага, А од моме нигде баш ни трага, Црна нојца свуда
Ој сунашце, још ми једном грани, О мој данче, још ми једном свани, Ој зорице, забели, забели — Ал' узалуд моји труди цели, Клону тело, клону цела снага, А од моме нигде баш ни трага, Црна нојца свуда
Што год шушне, што год зажубори, Ето злата, срце ми говори, А што год се ливадом забели, Ето злата, срце моје вели.
баш година, И ја силне проли сузе: Сећа с' драгог, што судбина Немило ми сретној узе, Док ми с' ваша изненада Не забели зора млада. 66. Срећа моја ви сте сада.
тело тоне, Да с' прислониш уз борове младе, Да погледиш животу назаде, Да погледиш са ти снежни гора, Окле прва забели ти зора, Да се сетиш јутра и уранка, Да се сетиш оног лепог данка; А у вече, у својој старости, Да се сетиш
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сутрадан како зора забели, они поустају и стану путовати, и путујући једнако управо у подне стигну пред град. Одмах царев син да слугама да носе
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тамо је позна, јесења вршидба. Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?... Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно. Обузме те јутарња свежина.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад би само и дању онакав био као што ноћу бива, али како зора забели, он се опет увуче у своју кошуљу и постане змија.
” Он се Богу молио једнако и тако та ноћ прође и он остане жив и здрав. Кад зора забели, он устане па седне. Сви су у двору мислили да ће га извући мртва из собе као и друге просиоце.
Сутрадан како зора забели, они поустају и стану путовати, и путујући једнако управо у подне стигну пред град. Одмах царев син да слугама да носе
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дао бих да ми се одсеку свих пет прстију на руци само да се забели. Али ње нема. Пола сата — ње нема, три четврти — ње нема.
Али ње нема, и цео сат прође а кошуља се не забели. — Паувре Ѕтеван! — Их, Стеване, бога ти! — Дуже нисам смео остати, јер ни најстрашнији случај дизентерије не
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад
Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад би само и дању онакав био као што ноћу бива, али како зора забели, он се опет увуче у своју кошуљу и постане змија.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ манимо се њи’! Шта чекаш ти? Чекаш ли зар да Црно забели, Да хладни даси Постану врели; Да буде што се Још никад збило, Да јастреб крепи Голубу крило?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Јованка на то одмах се забели. Весело, чисто трчећи полети к њима. Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Поред њега је пас и врећа у коју купи све што по улицама наиђе или кроз плот убере. Он се повлачи чим зора забели, и контроле над његовом врећом нема. Госпа Нола чу одједаред како ветрић добаци однекуд мотив тамбурице.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« — и, док су војници спавали, Дрвосеча извуче и стави на лице нову маску. А кад се дан забели, отвори очи Војник до њега и викну колико га грло носи: — Шта ћеш ти овде, попе? — Нисам ја поп! — одсече Дрвосеча.