Црњански, Милош - Сеобе 1
са чијим је ћеркама живела у присном пријатељству, морао је да обећа да ће госпожи Дафини, једне ноћи, својеручно, забити у гроб глогов колац.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
онда елегантан окрет, добро је, овај пут држи браду горе, сада је пред столовима, то је онај тренутак када им се треба забити у троми мозак, у срце, у очи — тренутак истине у кркљавом гласу водитеља умноженог звучницима. Сада је тај тренутак!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Сви ти чаробњаци, добричине, причалице и сањари онакви су какве их је дао забити босански Крај, а видела и доживела распевана душа једног осетљивог детета.
М. Достојевског, доживела је свој лирски одјек и у далекој босанској забити. То јест, она је тамо одувек и постојала, и песник нас о томе само обавештава.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Некако по страни од тих сумрачних бестрагија, сасвим издвојени, стоје сеоски млинови поточари. Јесу у забити, укривени, приче се око њих плету, па ипак ...
Ваља ми мало около потражити. Овај грађански обучен старац, кога човјек никако не би очекивао у овој брдској забити, сад ми се учини још чуднији. Запитах га одакле је, можда однекле из околине.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
народ (који купује сир и поврће А на његове се укоре нимало не осврће) Тај народ што, боравећи у беспућу и у забити, Шапће: „Зови ме и лонцем, само ме немој разбити!” Финијих женских одела? Свашта ли у глави настане!
„Е па сад, кад сам је сторњао”, (Рече, у себи, орао) „Поново ћу је зграбити Доле, у шумској забити!” И нагло, у ковитлац, Спусти се као хитац На падину травног предела (А змија је, над њим, лебдела.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
је помоћу врло јаких фолклорно-митских представа, које иначе добро чува управо Томчина сеоска средина из планинске забити.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Могли смо им пустити мало крви, зар не? Зар не, браћо моја? Могли смо им под нокте забити нежне глогове трниће да урликну, да застењу, да им крвава пена избије на губицу. Шта све нисмо могли.
Што ти оштриш рогове? Најзад. Ту је дакле госпин јелен нашао своју питому долиницу, затурену у забити, склоњену од хајки, и ту ће се догодити њихов сусрет.
Ја сам јак и моћан, шапућем себи. Ја сам господар ове питомине, мудрији сам од свих прастарих житеља ове забити. Лукавији сам, вештији.