Употреба речи заблисташе у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Командири се одвојише и зачу се команда: — Нож на пушку! Заблисташе бајонети на сунцу као хиљаде малих сијалица, и цела маса као да се следи.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Море поче злаћано да трепери, косо очешано Сунчевим зрацима, али врхови Брутијских Планина, боље погођени тим зрацима, заблисташе у њима. Мала једна лађица са белим једрима исплови полагано из кротонске луке. Питагора је пропрати погледом.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Црни скелетни вршци заблисташе црвеним одблесцима. У предсмртним мукама магле се грчиле, склупчавале, ковитлале, топиле. Прободене и растопљене оним

томе: по чему је он то наједном постао велики човек, у његовој свести понова све потамни, па се на тој тами одједанпут заблисташе само ова слова: трећи октобар.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

На ножеве!...“ Буљубаша виче стари, А синови граничари Реч му другу не шчекаше: У рукама њиховима Ханџари се заблисташе, А крв лопи срца жива Са челика и сечива...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности