Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Обузме те јутарња свежина. Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но мутни облак притиска ми чело, И у дно душе гром пада и бије. Сјутра, кад оштри заблистају српи И сноп до снопа као злато пане, Снова ће тећи крв из моје ране — И снова пати, сељаче, и трпи...
мрси јој по челу, Њезин поглед блуди преко мртвих страна, Далеко по кршу, по родноме крају; И два плава ока сузом заблистају — Кô два плава неба, кô два ведра дана.