Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Шта је радио! Сатима забављен у поткровљу, носа забодена у књиге и старудије, ја сам излазио напоље заблијештен даном и животом, упадао сам као у туђину, и касно, врло касно, запазио сам како се око ујакове куће мотају чупоглави
Спустио се са спрата у мрачан ходник, отворио споредна врата биртије, и кратко застао заблијештен свјетлошћу. То ли је, дакле, тај први корак у славу, пун сјаја, кад човјек просто обневиди и чека да га први сложан