Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Било је нешто на њој што ме је од ње отуђивало. Кад ме погледи, ја оборим очи доле, а кад ми говори, мене чисто уши заболе. Глас јој танак, веле да пева као вила у гори, ал’ мени, рекао бих, кроз мозак дере.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Да ми је да осети!... Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!... Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...
Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. И срце га болом заболе. Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
То је заболе јако. И она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и ова песма из сна, а пред очима јој онај тужни
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Мораће да га оставе на пропланку покрај пута. Једва су стигли и довде кроз густиш што се неприметно претворио у шуму. Заболе их свака огреботина по новој црвеној каросерији, а стругање аутомобилског дна по излоканом путу у који су усечене две
Сремац, Стеван - ПРОЗА
неку стару сукњу госпође Перке шефовице, па ради посао, а све замеће шалу и прави комедију, тако да гђу Перку лепо заболе кукови од смеха, па само виче: »Доста, доста већ, убио те бог, господине Јово!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Падо, лупи о камење доле, Ни се уби, ни ме што заболе, Том се чуди, ал' не мого дуго, Јер за часак виде чудо друго: Вика, јаук: „О пусти нас, пусти!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Или му коњиц орону, Или га глава заболе, Или му мајка не даде. Ако му коњиц орону, Да Бог да, да му прероне! Ако га глава заболе, Да Бог да, да га
Ако му коњиц орону, Да Бог да, да му прероне! Ако га глава заболе, Да Бог да, да га преболи! Ако л’ му мајка не даде, Душа јој раја не вид’ла!“ 111.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— рекох и стресем се од ужаса, и дође ми да јурнем на југ земље и да се побијем са Анутима, јер ме тако заболе страдање невиних, мирних грађана од њихова варварства, па чисто заборавих да сам стар, изнурен и немоћан и осетих у
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сад у небо, а сад надоле! (Гледајући, врат сам ушинô, И срце ме, због змије, заболе.) О, страшна орлушино! Где ли је само ишчачка? Шта је: смук или поскок?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Све је моје. Само преко мог гроба можете да се делите. Аја ћу још да живим!... Обојица сте једнаки! — Аћима оштро заболе што први пут пред Ђорђем ружно говори о Вукашину. Удари песницом о софру. Посуђе звекну.
Њој клону глава: сећање на облачење кошуље и прошло вече поново је заболе. — Постала си газдарица... — Твоја слушкиња — шапну она. Ђорђе је не чу и настави: — ...
Ђорђу суво пуцкетају ноздрве. Шта ми ј е било вечерас? питала се Симка, а плач у сутону у њиви слатко је заболе. Дрвени кревет закрцка и зацвиле за њом. Снажним белим рукама Симка стеже решетке на отвореном прозору.
Хоће ли нешто остати од овога?... ...Симку од његове свирке још јаче рана заболе, јаукну: — Затвори прозор! — Не бих могла да живим са сељацима — рече бабица Роза.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Као бесан јурнух низ велике камене општинске басамаке, омакох се, претурих се, глава ме страховито заболе и даље ништа не знам шта је било.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога. Никад Вујо не одлежа ни дан апса... Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин.
А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... — Нек ви је срећно!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
прска и заудара на изгорео лој, а напољу мрак, и то густ, тежак , и њој управо „тада све изиђе”, па је „чисто очи заболе од тога” и „брзо, заносећи се, лепи колуте црна лука на слепоочњаче и чело, целу главу стеже јако, свом снагом,
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
јуре, кроз вијор што реже, И крше стабла и кидају мреже, Наша су срца што се вечно воле Скрхала стреле, што су се заболе, Стопила худе сметове што снеже И уздрхтала и жедна и жудна У крвавом се загрљају слила, Здеравши чежњу, што се
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тако се то наставља, док нас не заболе вилице и трбуси. Помислим да је наше изгнанство из манастира најлепша ствар која нам се могла догодити, јер смо ту на
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова. Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.