Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Смрт. Вјечита мисао. Друг из дјетињства. Насушна храна мојих дана и мојих ноћи. Притајена клица свијести у нашим заборавима. Једино стално и вјечито присуство у нама. А превише се умире, превише се умире, у том животу!
Али ако смо успјели да га се бар у нашим заборавима исприпростимо, какве ли се учаране спиље безвремена не крију у таквој једној уској пукотини у стијени Времена!