Јакшић, Ђура - ПРОЗА
те године се — господин Зарић својим дебелим трбухом почео одликовати. Он је, можда, у своме изобиљу на то и заборавио; али они који су своје јадне колибице за будишто испродавали, баш у то време кад је он богате салаше на најлепшим
по лицу пуно бора, очи мутне, без светлости; пије покаткад по сву драгу ноћ, а не уме да се насмеје; певати је и заборавио, а најлепше је гудио у целој околини... Коса седа, а пре три године беше врана.
А они су ми цела моја радост; да нема њих, оседео бих пре времена. Сиромах!... Заборавио је да међу оно неколико прамичака седе косе, што му се по слепим очима лелујала, не беше ниједног црног влакна; сав
— Мораш, кћери, и ти ићи да га доведемо кући... Старац се већ и заборавио шалити, па му је шала и изгледала мало храпава, заједљива... Сиромах старац!... А данас му дође да се и он мало нашали.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Иди све том путањом,” — каже му они „пак ћеш брзо к једној доћи.” А кад ови то чује: „Ха, ха! Нешто сам заборавио”, рече, пак беж' натраг.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
(Заборавио сам казати, да су Турци Ваљевци, одма како су кнезови посечени, своје жене и децу одселили у градове, у Соко и Ужице.
Написао сам два писма, једно митрополиту Стратимировићу а друго — сад не знам управо коме, заборавио сам, или принцу Карлу или генерал-команди, јербо ми је обоје напомињао лајтнант.
Коњици около стоје, а ми са Карађорђем уђемо у чадор везиру на разговор. Катић толмачи. (Заборавио сам казати: ону ноћ, кад је везир на конак на Беле Воде дошао, све четири дахије седну у лађе и низ Дунав без фамилије
И онда су посекли Радомира оца Павла Радомировића. То је било 6. августа 1804. године, лицем на Преображеније. Заборавио сам казати: како је дошао Црни Ђорђе са Пожаревца са прочима — одма Ђорђе Ћурчија зовне: „Ко је ћурчинац, хајде за
Чини ми се, да тај песковити пут траје неколико пошта, заборавио сам. Кад изађосмо из песка, онда смо брже путовали. Дођемо у Харков и нађемо Чардаклину жену (коју је Чардаклија са
Сад ја покажем да сам на Врачару, како сам носио мур мога стрица Јакова, у хитњи, кад сам пошао, заборавио оставити, но у џепу однео и ево га.
да сам ја у Србији, у ваљевској нахији, у Бранковини селу; Протић у Пожаревцу; Теодор у Цесарији у Руми; Чардаклија, заборавио сам где за се каза, негде, чини ми се, око Арнаутлука, и даје био у Цесарској ритмајстер, да, „како се Србија побунила
рано искаше изун да се превезу, но кад им одрекосмо конечно, а они окретоше уз Мораву и између Багрдана — управ место заборавио сам — на конаку удари Карађорђе с војском и све и̓ поби и пљачку узму.
Воскресенија (ово ми је Гаја Дабић каз̓о, да је по Воскресенију у вторник или Среду светлу бој био на Чучуга; ја сам заборавио био) чујем ја, да се од Сокола војска спрема на ваљевску нахију, коју је покупио, око 5800 Турака, неки Ваљевац
Ово сам заборавио и прескочио. Кад је наша војска, по други пут, 8. маја 1806., изишла на Врачар, Милоје Петровић начини шанац у Циганско
Но сад да видите. Човек уговара, а Бог решава. (И ово сам заборавио. Кад смо ја и Чупић дошли у ордију, застали смо попа Галоњу из Мачве, и више од двеста кочија мачвански̓, где догоне
А и мога су оца посекли, и на смрти је аманет оставио да му нико његов Турцима не верује, али сам ја његов аманет заборавио, но то из нужде и за народ жертва, и сваки час погледам кад ће џелат доћи да сече.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— И ми нисмо по пола људи... Гле ти њега! Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном. — Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.
— узеше га корети што шушка с капетаном. — Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им. Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.
не попу, да се деца нису играла никаким другим »утварама« осем поповом капом, коју је он у винограду, бежећи од града, заборавио, те је бујица снела у поток а деца нашла — што потврђује и сам Живадин и Митар, који је попа гологлава стигао и набио
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија. Беше заборавио да је крај њега био Маринко... Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...
— Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп. — Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?... Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?... И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа...
Заплака се старац од радости... Наста љубљење... Све живо оплака од радости. — На кога се наљутио бог? Кога заборавио?... То није истина. Ја га видим!... Он благосиља моју кућу!... И живеће колено Алексића дуго, дуго!... Много ће живети!
Зар си се мало пута овде играо?... Уђи, уђи!... Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... Лазару се ноге подсекле. Ове благе речи, онај чудни поглед. Је ли могућно да је то отац Станков?..
— викао га је неко. Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. — их, Алекса брате! Субаша те сасвим заборавио. Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!... Јеси ли гледан? — Јесам!... — прошапта сиромах.
Станко приђе дружини. — Нека се набави које јагње... Сутра су Петрове покладе — рече он. — Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. Петрове покладе падоше баш у недељу 27.
Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... Разуме се да је давно опростио. Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... Зора је синула румена и сјајна. Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца.
Беше заборавио да јој пусти руку. Осећао је рај држећи њену руку у својој. То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се. Алекса додаде
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја видим како испод бабина рукава кану кап и блесну спрам месечине. — Па зар си заборавио на чардак пун шишарке? — Пун је! — каже отац гласом меканим као свила, а рукав превуче преко очију и спусти руку.
— А где је рањен? — Богами, не знам. Не знам — бадава! Писао ми је, истина, његов друг Јоле, али ја сам заборавио. Смешна имена тамо. Ево писма! У две борбе — у две...
! — Да како ћу? — рече наш поп. — Онако је све у длаку! Још сам заборавио да му кажем да сам и једног Турчина покрстио, и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу.
Ана ме гледаше поплашено. Туманов ме је разумео. — Ваш је инструмент однео ваш земљак данас кад је био. Ја сам заборавио да вам кажем. — Штета! — рече гђица Ведел сасвим успокојена.
мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе. Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Стари седе пред кућом па пућкају на луле; понеки се тужи на камиш и вајка се што га је синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољство и уживање.
— Е — предложи поп Спира — ’оћемо ли да мало исперемо гушу вином? — А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера. — Па имам тако тридесет акова.
Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне. Пију оба попа, а пијуцка, богами, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.
— Та ту твоју »слатку« госпоја-Персу! — Па шта: јесам ли вид’о? — Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!! — А да! Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш! — Ето, сад ја на крај срца!...
Поп Спира је сутрадан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је сасвим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу, па ће рећи попадији: — ’Оћемо л’ тамо преко?
— Е, па... — вели поп Ћира, вадећи из сандука ствари — ево и за тебе, мама, да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ’ајд’ погоди сама шта сам ти дон’о! — вели, а заклопио ствар. — Ју, мамâ, иберашунг! Ааа!
— Јест, научила — смеје се она — научила што је Шваба заборавио... — А-а-а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Трпа у појас, по пазухама, једнако обзирући се око себе да није штогод заборавио, не видео још коју крпу, прут што треба да узме, понесе.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба, колико се у Савку заљубио, ипак није хтео да се дâ сасвим познати, да не би после на мираз заборавио. Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи. — Како вам се сад допада моја Савка?
Разљути се и одважи да више не пише. Већ је готово на Савку заборавио. Кад једаред дође господар Сириџић са госпођом Јелком и Савком у О., место Чекмеџијићево. Отседну у бирцаузу.
Африка
! Видео сам много ствари тога дана, обишао неколико села и гледао неколико там–тама, тако да сам сасвим заборавио онај јутрошњи Деде у Батлеу.
Ми не видимо шта је на њему да бисмо знали шта није; већ чим га погледамо, прво закључимо да је заборавио везати кравату, понети шешир итд.
Сад је приметио да ја спавам на равној постељи, без јастука (био сам заборавио да га набавим у Француској), и пре но што ће лећи, донео је да ми понуди свој јастук.
“ — „Ни ја, тј. никако не бих смео гарантовати за вас да сте протестант, али бих смео да нисте католик.“ Био сам заборавио да сам у Африци и разговарао сам са својим домаћином, најпријатније, што се да замислити, све до преласка за ручак.
Пошто се извучем из ћебади, изненађено гледам вунени костим за купање који ми је преко одела. Заборавио сам да сам ноћас, дрхтећи од зиме, ишао да отворим кантину и из ње насумце извукао прву топлу одећу на коју сам наишао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Толики су, пре њега, већ, кренули у Росију, и нестали у снегу, у даљини, као да их је Бог заборавио. А још се толики спремају, да пођу. Стално, тако, лутамо, у некој ноћи, из које, нама, излаза нема.
каже, и он се сећа, тако, да га је отац кљукао, причама о Акилу, и греческим јунацима, али он је све то давно заборавио. Све му је то смешно. Треба живети. Треба децу изродити. Треба живети весело.
Осећао се весео, и сам, у том пролетном дану. Био је заборавио све друго. Јоан Божич, после, имао је неке чрезвичајне послове, и у Рабу.
Куд жури? Кога жели да сретне? Па се сети да га смрт, још увек, вреба, на овом путу – што је био заборавио. А кад је, трчкајући насумце, по ходнику, наишао у трпезарију, виде да је празна.
Госпожу Божич био је заборавио. На целој тој великој пучини вијенских кровова, није имао никог свога. А кад би се сетио прича свог поочима Вука, који
Мислила је, онако лепа и гола, да је заборавио ноћ у Визелбургу. Павла је, међутим, подилазила језа, јер му се, и у загрљају, сад, чинило да на његову мртву жену
Кајзерлинг је јако задовољан, да се и то свршило. Исакович је био на њих већ заборавио. Изненада, сад, сетио се, у оној беди, јаду и ужасу, оне лепојке, чија је ћерчица имала надувену гушу – за коју му
Исакович онда рече да има своју славу, Светог Стефана Дечанског, Светог Мрату, али да је све молитве, у ратовима, заборавио. Нада се умрети, стојећи, са сабљом у руци, не погнув главу. Неће се уплашити смрти, као што се бабе плаше у мраку.
Био је Францез и живео у Францеској, у вароши зовомаја: Тур! Исаковичу, иако је молитве био заборавио, није било право што му францескан дира у славу, али није хтео да вређа те попове, који су се клањали понизно, кад их
Кад би Волков могао да види Трифунову жену, Кумру, кад обуче тесне чакшире хусара, никад је више не би заборавио. Павле онда додаде да му је Волков причао и нешто невероватно.
Петар погледа хладно Павла, па рече, да је њега, Павле, у Бечу, изгледа, заборавио. Какву су њему писали шаржу? Павле на то, снуждено, погну главу.
Видео и у сну. Био их је заборавио. Ђурђе онда додаде да је Кумрија видела ту жену, или чула шта се о том лаје, па је јавила Трифуну да му се неће
Теодосије - ЖИТИЈА
Ако бисмо по достојанству и по суштини описали све оно пређашње што је заборавио у метанисању, умиљења и тајне и јавне уздахе, и суза његових источнике, изгледало би неискуснима и ленима немогуће.
у радости и весељу божаственом, и насићиваше се неисказаним виђењима многодневно, тако да је и худо биље и горки жир заборавио јести, и ни да га скупи изаћи потом није мислио, нити је желео још да живи на земљи.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ауф, сад сам баш заборавио, не знам ко кога треба да баци. Тетурајући, чича дође до кола, упрти џак на леђа и спусти се на обалу, па се тужно
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Тимотије ме је изненађено посматрао. - А, то си ти! - рекао је на крају. - Заборавио сам да је данас твој ред! - додао је.
Или би сетерка залајала кад не треба, или бих ја заборавио да извучем удицу на време. Бароница ме је посматрала чучећи неколико метара даље, али тако као да не посматра мене,
- У реду, нека и зна. Али, како ти знаш, Атамане! - Зна Мита. Заборавио си да је он представник разреда на професорским седницама.
Али, како ти знаш, Атамане! - Зна Мита. Заборавио си да је он представник разреда на професорским седницама. - Заборавио сам, али то је луд план, то с новцем, и ја нећу да се мешам у то. Писма, то је у реду, али њен новац!...
говеђег паприкаша, кутија шећера у коцкама, фармерице и кишни мантил који је Влада на последњем семестралном распусту заборавио. У кутији за новац било је равно 174 динара. То је довољно да Рашида и ја дођемо до Београда.
она чија је офарбана коса подрастала, тако да јој је глава била шарена као главе једне врсте барских птица којима сам заборавио име. Одговорих да није. Оне рекоше да у томе, ипак, нечега мора бити. Таква једна баба! А Маркота?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Јеси л’ сасвим преправан, Софро? Ниси ли што заборавио? — запита Чамча. — Све је у реду. — Јеси л’ преправио доламу и ћурдију? — Јесам и појас, и самуркалпак.
Господар Софра мало натраг отскочи и наџаком обори и трећег. Ето сад четвртог. Кречар се сав окаменио, заборавио је петла навући; Чамча пак, одмах како су врата проваљивали, подвукао се под кревет, но кад је видео како Софра лопове
Ту ће се још једаред одморити, па онда управо до Кракове. Сад падне на ум господару Софри да је заборавио кући писати. Откако је отишао, није још писао.
Откако је отишао, није још писао. Додуше, у Кошици мислио је писати, како је из чарде отпутовао, али је заборавио и нико ме то није у оној забуни после чарданске битке пало на ум. Сад седне па пише. Пише и Чамча, и Кречар.
Господар Софра баш онда није био код куће, отишао је Чамчи. Сад је Пера у еном елементу. Заборавио је да он није више члан у кући, оде са латовом у шталу, поседну два најбоља коња, па јуре трагом бећара.
Жао јој је што нису одмах код њих отсели; калфа је заборавио то јавити, премда му је било казано. Већ пола девет, а нема никога.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ништа није био заборавио. Милујући ћерчицу, нареди да се вози лагано, и као неки остарео медвед, сав накинђурен, поче у колима пред дететом да
„Ви Срби најрадије бирате посао војнички, па зато...“ Узнемирен што је даљи ток свога говора потпуно заборавио, понављао је ову фразу, на немачком разуме се, свакоме, ко год му је то јутро дошао на очи. И никако није ишло даље.
Кад би била присутна, заборавио би се и загледао у њу, увек бледу, са уснама мало повијеним, и дугим трепавицама, под којима је била тама.
свом мозгу Вук Исакович, неколико година, сећајући се свега, по разним местима свог живота, на разне начине, док није заборавио.
О брату и жени све дотле не доби вести уопште, тако да их беше скоро заборавио. У пуку се прочу да ће зимовати у Оберпфалцу, а да се њини остали пукови туку против Прајса.
и развод брака своје снахе, него просто да сврши ма шта, да би јој олакшао самртне муке на које беше, привремено, заборавио.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Подморницу је, вероватно, оставио испред врата: само му је она недостајала па да буде комплетан. Заборавио сам да вам кажем — једна стара госпођа била је комуниста, друга — реакција.
« Заборавио сам да кажем и то да су нашој улици непрестано мењали имена све то време, а пошто смо становали на првом спрату, при то
Било је ту, наравно, и других лепих књига; на пример, Четири успеха Гуље Корољове, заборавио сам ко је написао. Јака ствар!
ни заставе на ветру, више не причињавају никакву радост, баш као да је неки расејани сценограф после представе заборавио да склони стари декор (све је ишчезло сем непотребних кулиса и статиста! Рибарске свађе Карла Голдонија, можда?
Ископам рупу, само да пробам, мислим, јесам ли још у форми, да нисам случајно заборавио да опалим машком клис у ваздуху, и гле, још сам добар играч клиса — то се, изгледа, не заборавља, баш као што се не
Зар се овде, у Београду, људи још цене по глупим »тегет« оделима и краватама? Боже, на то је потпуно заборавио! —Дођи овамо! нареди му цариник, громада од човека. —Дођи да те мало претресем . . .Такви као ти сигурно носе дрогу!
А кад си ми крао сланину из пакета у дому »14. децембар«, то ништа, а? А што те Жика лечио од упале плућа, то си заборавио? И сад се не сећаш старог Жила! Пили су виски у царинској соби. — Па, видим, брате, да ти тамо није ишло богзна како.
кад је пријатељ код кога је неко време становао заборавио да му остави кључ од капије, па је до зоре скакутао по снегу и обилазио уснулу Каленића пијацу, завидећи смртно свима
— Лаже, друже наставниче! — рече други. — Стално ме засмејава; он је почео! — Тишина! Где је кристал-шећер? Заборавио? Трк, шта чекаш? — Шта је са оном старом салом за игранке? — Срушена је. — А језеро? Купаш ли се у њему?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанко чу гдје виче: „Није тако, братановићу мој свијетли!... бог зло заборавио. А, да опрости свети владика, беспослен поп и попадију биште!“ На то се заори смијех. Милун обриса прашину.
Сјећате ли се прије, једнако је ходио и надгледао, а сад канда је и заборавио! — Сâм бог зна! — рече Стане и уздахну. — Сувише је мека срца, па, занаго, не може да прежали Крцуна!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Александар Поповић (1929—1996) ми је рекао да је већ заборавио и садржај своје књиге. Подсетићу вас, у неколико речи, премда је ПРИЛИЧНО узалудно препричавати овакав роман.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али за све то време бављења прозаичном политиком и живота у позитивној Енглеској, он ништа није заборавио и ништа није научио.
Милићевић, Вук - Беспуће
Сјећа се, једног дана, Милан је био заборавио да говори њему, и причао је весело, с много вјетрењасте, лакомислене немарности, о свему, о лумповању, баловима и
— Немој да ме кориш. Ја знам што ти хоћеш да кажеш. Опрости што сам ти говорио о стварима које не волиш. Заборавио сам. Опрости. И погледа га благим погледом који моли. Гавре Ђаковић ћуташе.
Он се сјећаше ње као малог дјетета коју је касније заборавио; зачудио се кад ју је, послије толико година, поново спазио и нашао као израслу, витку дјевојку, с црним очима,
Он пође сав узбуђен и узнемирен у своју собу и тек кад се удари о једну столицу, сјети се да је заборавио свијећу у инжињеровој соби.
Прошле су га биле те ватре и грознице; он је био готово преболио и заборавио нешто за што је мислио да се можда није за њега ни с њим родило.
пуну сунца и ватре, унио своје мразеве и зиме, да је мирно и хладнокрвно, послије једне преспаване ноћи, на то све заборавио, без иједне мисли која би га корила, без иједне жеље која би је тражила; она је нестала и утопила се у његовим
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Их, какав си! А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Код једног домаћина научио ово, уз другог заборавио оно, а као за пакост, нит је добро оно што је научио нит му је лоше било оно што је заборавио.
научио ово, уз другог заборавио оно, а као за пакост, нит је добро оно што је научио нит му је лоше било оно што је заборавио.
Шта ли сам то тамо нашао, шта ли заборавио, а шта ли запамтио? И зашто ме све то прати чак и за обасјана августовског дана, кад све сјенке спавају отежале од
Не прође ни пет минута, кад ево га опет, провлачи се кроз рупу на зиду и смјешка се као кривац. — Ето ти, ја опет заборавио како се зове она старетинарница. — Музеј, музеј. Ево, записаћу ти на овој цедуљи.
Тек само види да се претворио у пијано и вилено чељаде, заборавио да се икад бојао Шваба, па само каткад затресе ошамућеном главом као кобила у вршају, али себи не може да дође.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чувши ово цар много се удиви и каже, да је тај роб јошт прије три године ту затворен и да је он за њега и заборавио, и мисли да је он давно иструнуо.
Најпосле га запита ђаво још једном: — Јеси ли штогод научио? А дете му одговори: — Нисам ништа, него сам заборавио и оно што сам пре знао.
Док ти се онај јунак сјети да је заборавио ћемер, па трчи брже боље натраг. Кад дође врелу застане просјака, назове му бога и запита га кад је стигао на извор.
Рахат пође пред подне кући, ама Мујо рахат и прерахат, па је у томе био заборавио и на оно што је слагô. Кад он тако идући примакне се близу куће, кад ал' има шта виђети: пред његовим вратима имаде
Кад донесем воду жетеоцима, а они повичу: „Камо ти глава?“ Ја се маши руком, а то нема главе, заборавио је на води. Онда се брже боље вратим натраг; кад тамо, а то лисица па вади мозак из моје главе те једе; а ја полагано
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
То мора да буде. МАКСИМ (узме шташ): Али то не мора да буде, кад ја кажем. СОФИЈА: Заборавио си ону пословицу о столици? МАКСИМ: О, проклето ђаволско колено, и ко те доведе на мој врат!
ПОЗОРИЈЕ 5. СЕЉАК, ПРЕЂАШЊИ СЕЉАК: (познавши магарца): Шта, опет си нешто скривио? Еј, несрећни сине, зар си заборавио моје савете и оне муке које си подносити морао? Али нека, кад си такве памети, а ти се мучи као враг.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) Нигда нисам у мом животу ни видла. Сад како знам у руку да узмем? СРЕТА: А гле, ти си милостива госпоја, ја сам и заборавио. Чекај да те научим. Видиш ову четку? Узми је у руку. (Султана узме.
А гле, мал нисам заборавио. Пело, данас цеј даје бал. Гледај да се мало налицкаш, да ми правиш параду. СУЛТАНА: Шта, ја на бал са слепицама?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
В 1989) 9 ДОКАЗИ Д окажи, ако можеш, да те нема — То неће бити доказ да ја јесам. Докажи опет, јер доказе све сам Заборавио. Зато трајем, земан. Каткада ноћу у тишини слушам: Трепери простор, рађа се олуја.
у души Ко жижак близанац На дну огледала; Онај ко у руци Одсутно те носи Са несрећом нашом Склопио је завет, Па заборавио И завет и себе — Ал светиљку ипак Не гаси у ходу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мада је, изгледа, заборавио да скине ранац испод капута (толико је био погрбљен и га-га), госн Кречко се исправи ко свећа и стаде мирно с руком
Они који ме воле зову ме: Миша или Мишелино. У атељеу имам џак за спавање. Заборавио га летос неки Швеђанин. Па, ако ти одговара док се не снађеш ...
после „добар дан и седите“, примећивало се да је веома дуго живео у иностранству: тешко је проналазио наше речи. Заборавио човек!
Наравно — чабар! што је најсмешније: добро се сећа да је негде сакрио сам од себе две цигаре, али у међувремену је заборавио где то. Тада почиње чувени монолог о томе како, сем њега, цела земља углавном краде!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Та шат се наранимо нашим лагањем. МИТА: А како ћемо ући кад смо непознати? АЛЕКСА: Опет си заборавио: алат чини занат. Ја ћу бити барон Голић; ти си мој бединтер. Какав је газда, онако ћемо се и владати.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Он је један од ретких људи у свету. — Виђате ли га још? — Кад год идем у Мадрид. Није ме заборавио; понекад ме задржи на вечери. Његова жена и сестра свирају у четири руке.
— Ево ме, господине! — Немам воде. — О извините, господине, ја сам сасвим заборавио. Ево, трчим. Пет минута доцније ломњава по степеницама и деран куца: — Смем ли ући? — Слободно, Васкес!
— Не знам на кога мислите? — Мислио сам да је само један стари рибар овде. Заборавио сам његово име. — То би могао бити такође твој отац! — рече један од њих ономе другом.
Са друге стране, на нечем што је или диван или постеља за децу, седео је болесник. Његов лик сам био заборавио, али је очевидно био грдно измењен, самим тим што ме није ни најмање сетио на онај који сам једном видео.
Волео сам са усхићењем ту девојку која је трпела у животу, која још трпи и која је дошла да то каже. Заборавио сам зашто сам је звао да дође. Да је то било ради мене а не ради ње.
Могао сам још потрчати за њом. Она се није освртала. Да се осврнула само једанпут потрчао бих, и после бих све заборавио; цела њена прича била би као предигра.
Смешно је како људи говоре о животу. Сваки има свој суд о њему... Треба поклати све петлове. Чак ако би дан и заборавио да сване — каква глупост! То није да би певали, већ да би себе разбудили. Шта ме се тиче шта ће мислити о животу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Бојажљиво сам се кретао и готово застрашено приђох столу за којим су седели поручник и наредник. Нисам заборавио да им прво кажем чин. Опет ме упутише даље... Као да сам се мало уживео у околину...
Био сам срећан што сам остао читав и, онако усправан, стајао сам да се одморим. Заборавио сам да ме и у том положају може куршум погодити, јер сам већ преживео тренутак када сам био на погледу њиховом.
— Његово име? Осетио сам лаку дрхтавицу пред леденим гласом команданта дивизије. Брзо се прибрах и одговорих: — Заборавио сам да запитам за име. Чини ми се да ни трепнуо нисам, кад сам изговорио ову лаж.
Један изгубио, а други заборавио? — На лицу команданта јави се гримаса као да нас омаловажава. — Слушајте!... У другим приликама ја бих можда ценио
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад. — Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре. Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати. Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.
— А ти, чини ми се, не виде писара? — Не. Што? — Више је окрвављен од ње. Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде. Гојку опет засија радост на лицу. Сети се Веље са захвалношћу.
Али да и он зна, да га одовуд гледају! !... О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања... — Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
И вадим дроб! Зато сам Дробац! И немо то да ми не упамтиш за идући пут! (Излази десно. Крај пумпе је заборавио волујску жилу.) ГИНА: Тако увек, ни добардан, ни довиђења, ништа! Дође ко теле, оде ко теле!
ГИНА: Куд год да иде, оставља крвав траг! (Потирачом пере калдрму) ВАСИЛИЈЕ: Да човек не верује!... Погледајте, заборавио је волујску жилу! ГИНА: Значи, вратиће се! Мораћу још једном да перем иза њега! ВАСИЛИЈЕ: Овим их туче?
ГИНА: Заборавио си да поменеш кучећи стил! СОФИЈА: Хвала, сад могу и сама! Трчим да пресвучем костим, још ми је влажан!
ДАРА: Не стој те ту као завезани! Сваки је секунд драгоцен! (Сви одједном ућуте: улази Дробац) ДРОБАЦ: Заборавио сам жилу. Овден сам неђе оставио жилу. Ђе ми је жила? Зове ме Мајцен на дужност, кад ниђе жиле!
МИЛУН: Не почиње у шест! ВАСИЛИЈЕ: Почиње, тако смо плакатирали! ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Василије, чекај! Заборавио си перику и чизме! ВАСИЛИЈЕ: Немам ја девет руку! МИЛУН: Не почиње ни у 6, ни у 7, ни у 8! Не почиње никад!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нама је добро. Проклета победа и одушевљење. Да живи мржња смрт презрење. ЈАДРАНУ Заборавио си бијесне и грозне гусаре? И галије од Неретве, црне и крваве? И песме и мачеве наше дуге и тмуре?
И галије од Неретве, црне и крваве? И песме и мачеве наше дуге и тмуре? И једра и весеља, урличућа кроз буре? Заборавио си њине тешке, мрачне главе? Хај, погледај, и сад, шкоља кад се зажаре и тресну о нас грмљавине твојих таласа.
Ја сам заборавио многа имена играча, али сам запамтио Престинија и Грандиће, а највише нашег левог бека, Брану, који ме ја помагао и
Ја се сећам једног нашег центархалфа, наредника аустријске ратне морнарице, чије сам име заборавио, али чији горостасни стас нисам заборавио, како удара држаљем, као Тале у народној песми, и брани своју заставу.
једног нашег центархалфа, наредника аустријске ратне морнарице, чије сам име заборавио, али чији горостасни стас нисам заборавио, како удара држаљем, као Тале у народној песми, и брани своју заставу. И ја сам се тукао за ту заставу.
Прешао сам дакле у Београд и остао. Моја мати имала је у Београду неку сестричину, чије сам презиме заборавио, али знам да се звала Маца. Имала је кућу поред кафане „Москва“ (Балканска ул. бр. 6).
А био је заборавио како почиње. После рата, и код нас било је људи, па и књижевника, који су тражили чак и од Народне скупштине да им се
Вели, онда ово друго. Тако се опет враћам у Удине. Имамо оперету. Затим путујем у Опатију. Заборавио сам да му вратим ону књигу.
Али тихи, мокри зидови, једна модра долина, која се спуштала у море, покрише ме сенкама и тишином, тако да сам заборавио све познато и горко, и лагано исправио се да видим море.
Теби, јер теби је сам бог дао власт јер никад ниси заборавио те стене поносне, суре, орловите. Мучениче, свече наш неклониче.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— За сваки случај, ако би народ баш нешто и заборавио да врши своју обавезу према закону, то сам ја већ, предвиђајући и тај најгори случај, послао пре три дана поверљив
(име писца сам заборавио).” Хтео сам посетити и господина министра правде, али он није био у земљи. Био је у то време на одсуству, и отишао у
и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: „(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. — Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је. У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. — Које жене, ч'а Стево?
Тако га ми заборависмо, а и он је, ваљада, био заборавио на своје старо господство, — научио се на рахатлук, а и старост га сустигла, па се доста, богме, и променио.
и заценух се од смеха... Тако сам заборавио на своју невољу. Али ме она јединица опамети. После никад не добих ни тројку, него све одличне и врло добре оцене.
Онај што стоји под најмањим звоном већ се почиње љутити: он треба први да повуче, а Марко, како му се чињаше, и заборавио на звоњење. — Прво! рече Марко, а нестрпљиво подскочи, подиже руке и заљуља звоно...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Наједанпут му падне на памет и лупи се по челу.) Народ, говор! Ето, ћаскам са вама па заборавио на говор. Ама, ћутите кад вам кажем... ћутите, разумете ли... (Шета узбуђено и смишља говор.
МЛАДЕН (сети се): А, јес', а ја заборавио, ево и ово. (Даје му листић.) ЈЕВРЕМ (узима и загледа): Шта је ово? (Спири.) Па је л' ти кажеш 271 глас?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. — Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. — Јок, брате.
Фамулус Максим га дочека на вратима. Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом. А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се.
И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане! И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од
Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио. Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да
Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима. Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.
да свечано прославимо тај догађај. — За који догађај? — Па онај проглас у Бразилији, ону промену. Ех, па ти већ заборавио! Их, ала си и ти неки. — Е па де! Заборавио сум, несум учевњак како тебе...
— Па онај проглас у Бразилији, ону промену. Ех, па ти већ заборавио! Их, ала си и ти неки. — Е па де! Заборавио сум, несум учевњак како тебе... — Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што.
Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Флашу је добро запушио, запушач превукао воском и оставио је у једној металној кутији, где ју је био и заборавио. Кад је једнога дана, у другој половини јуна, отворио флашу, јегуља је из ове искочила и одмах почела пузити по столу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А опет, да их не би свет сасвим заборавио, редовно су се појављивали на саборима и свечаностима. Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава.
Слуга, пошто још једном баци престрашен по- | глед по коњу, да није штогод заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ту бих, под старим дрветом, у хладу, Дочек’о мирно и дубоко вече, Заборавио прошли живот кужан. С факирском вером дочекао ту бих Сан дубок, вечан, и жељан, и нужан, Сâм, лишен свију доживљаја
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „А да два пута сам те звала“, одврати цура смијући се. „При теби заборавио би он и на вечеру!“ дода онај стари. „Чујеш, Стане! Овај наш видар све о теби нешто збори!“ „А шта, стрико?
“ Сви потврдише да је тако. Озринић стаде пребирати за коланом, говорећи: „Баш бјех и заборавио, но се сад сјетих! Донио сам нешто, као нека иконица шта ли је, те му остаде код нас...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
11 Дјете моје, сан те преварио, Преварио, не заборавио! Злато моје, сан те преварио, Прије тебе, него твоју мајку! Сан у бешу, а несан под бешу!
(Име) 301 — Шта не може ни један човек о себи казати? (Да је умро) 302 — Шта није још нико на свету заборавио? (Да умре) 303 — Шта човека ћелавим чини? (Коса) 304 — Што баш онда опада када расте?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад донесем воду жетеоцима, а они повичу: Камо ти глава? Ја се машим руком, а то нема главе; заборавио је на води. Онда се брже боље вратим натраг; кад тамо, а то лисица дошла, па вади мозак из моје главе, те једе; а ја
Најпосле га запита ђаво још једном: „Јеси ли штогод научио?” А дете му одговори: „Нисам ништа, него сам заборавио и оно што сам пре знао.
Кад донесем воду жетеоцима, а они повичу: „„камо ти глава?”” Ја се машим руком, а то нема главе, заборавио је на води. Онда се брже боље вратим натраг; кад тамо, а то лисица дошла па вади мозак из моје главе те једе; а ја
видећи да је царев син престао к њима долазити, досјете се јаду, да је какву другу ђевојку к себи добавио а њих заборавио, па се договоре да навалице пођу у камару ђе царев син лежи.
Чувши ово цар много се удиви и каже, да је тај роб јошт прије три године ту затворен и да је он за њега и заборавио, и мисли, да је он давно иструнуо.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Из кујне улази Просјак) ИКОНИЈА: Јеси вечеро? Шта каш за пасуљ? ПРОСЈАК: Одличан! Не би вам га заборавио ни кад би ми круна синула с главе! ГОСПАВА: И јес ти глава за круну, нема шта!
— Ајмо, полако, госкапетане, полако. Тако, ногу предногу! Само полако! (Излазе. Танаско је заборавио пушку наслоњену на Анђелков гроб. Просјак полако устаје, сумануто се креће по сцени.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Залуду се ти поклапаш“, рече ми, „ја тебе познајем како год и ти мене; ал’ се ти нимало мене не бој; зар си ти заборавио да смо се ми свагда добро пазили? Добро си учинио што си од калуђера утекао; баш као да си мене питао!
год пењали уз брдо, онда ти мој прелат чита брзо, брзо, баш као да се с морем утркује; а кад би доле полетели, онда би заборавио читање, и стајало би га вика: „Карисиме, одосмо, пропадосмо!” Већ ми је досадио био питајући: „Што говоре они озгор?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Торни пас Кушмељев вијаше у наслону. Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица. Бакоња је мислио како је лијепо бити фратром!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Баксузе мичи ми се с очију'... 'Мутавко, губи се у обор!'... Јеси ли заборавио? Сударио се с разрогаченим Аћимовим очима. Ја нисам заборавио. Оженио си ме, а ниси ме ни питао да ли ја хоћу.
'Мутавко, губи се у обор!'... Јеси ли заборавио? Сударио се с разрогаченим Аћимовим очима. Ја нисам заборавио. Оженио си ме, а ниси ме ни питао да ли ја хоћу. Оженио си ме Симком да би ти Милунка била ближа.
Јечећи, окрену се ка зиду и покри главу да више не чује звона. Погибију казују. Можда ми се Вукашин свети. Не. Заборавио је. Све што је било до те вечери, он је заборавио. Заборавио је и ту ноћ и тај разговор пред одлазак.
Погибију казују. Можда ми се Вукашин свети. Не. Заборавио је. Све што је било до те вечери, он је заборавио. Заборавио је и ту ноћ и тај разговор пред одлазак.
Погибију казују. Можда ми се Вукашин свети. Не. Заборавио је. Све што је било до те вечери, он је заборавио. Заборавио је и ту ноћ и тај разговор пред одлазак.
Неопажен од паса, ушуња се у сењак и поред стога клону на снег. Дише хроптаво, успорено и недоклано. Због Симке је заборавио да понесе пару и откупи душу. Нема звезда, а ноћ све види. Осећа: костреше му се длачице на врату.
Док сам млађи био, често сам их сањао, а два пута исто, што, ето, нисам заборавио ни сад, пред полазак. Отац у великој шубари, плази језик и сав је искићен јатаганима.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Није знала куда, ни зашто је младић отишао. Али, још више од растанка, болела ју је мисао да ју је он одбацио и заборавио, све док нису почеле стизати његове слике које је она требала да пренесе на свилу.
»Баш којешта!« и сама исто закључи, па ипак, још од зоре поче чекати птицу, али врабац нити се јави нити појави. »Заборавио ме?
« — помисли и уштину се за мишицу, али огромна Златна краба и даље је стајала пред њим, смејући се: — Зар си заборавио шта желиш? Да нећеш да будеш цар? — Не — провали из дечака. — Хоћеш ли најкрупнији бисер мора? Постао би богат...
Могао бих, касније, с њим побећи! Кад би стари бар једном заборавио да упали светионик!« Али старац је, тачнији од Вечерњаче, чим се руб западног неба зарумени, палио џиновски фењер,
Заборави на то... — сав смрачен, облачак строго одмахну главом, а дечак прошапута: — Како бих заборавио? А и зашто? Ако постоји Принц облака који се у сутон спушта и усамљеним дечацима постаје друг у игри, што ја то не бих
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
На углу Капетан-Мишине улице увек га цпеће иста недоумица: да ли је Капетан-Миши већ заборавио, или није, то што је овај, готово одмах после његове, Господар-Јевремове смрти, купио његов по европски уређен Конак,
Лудом храброшћу, Стојан га је и отплатио, убрзо, у боју на Мишапy; али, и опомену је убрзо заборавио, јер као да му се све било повратило: и улоге, и победе.
кише било мало а сунца много, Вук је слушао и бележио а гуслар је оцећао како се у њему, опет, крави топлота коју је заборавио.
Питање га је боцнуло па онда измигољило у просторе сна. Ујутру га је заборавио, а није ни било важно: већ је кретао на пут, прво у Трст па онда на место збивања, у Грчку.
Попа, Васко - КОРА
не уме бела На земљу да слети 27 Међу длановима Грејао сам улицу Којом си се вратила Глас ти је по крововима Заборавио белину Часови са којима сам самовао Дижу се пред тобом Са снежних столица 28 Под очним капцима Спавају ти
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
При растанку морадох јој обећати да ћу се ускоро опет појавити у њеном салону. ПОСЕТА ГРОФИЦИ Од РУМФОРДА Нисам заборавио обећање госпођи Лавоазије, да ћу је поново посетити, али ме разни догађаји у томе до данас спречише.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ „И ти ме увераваш, да је она исто онако снажна, помамна и одана, као прва, коју нисам заборавио и која се није најбоље свршила?“ „Она је силнија од свих ранијих, веруј ми.
Да бих ипак све то заборавио устао сам и гледао кроз прозор. Киша више није падала, али мрак беше потпун. Тада се сетих да сад наилази месташце где
Па и ја више себе не познајем. Знам, видим и сам: ниско сам пао; стидим се од тебе; звао сам те па заборавио. Знам: то хоћеш да ми пребациш. — Не, нисам... — промуцах.
седела сасвим мирно и погледала ме још једанпут тако отворено, тако добро и са толико племенитости да сам сасвим био заборавио где сам и шта је са мном. Ја пропустих станицу где сам имао да изађем и остадох у колима све док она не сиђе.
Да ли се и вама то исто кадгод десило ... али, пардон, ја сам заборавио да ви нисте ожењени, на чему вам завидим последњим нервом који је мојим несретним браком упропашћен.
свестан сам онога што кажем, оче мој, јер из вас говори сам велики дух мога покојног оца, чије сам занимање богами, заборавио. Исто ми је он тако говорио и ето ту ме је требало дирнути ту, господине, у ту жицу.
Улази!“ Дакле тај бол који ми је та старкеља тада нанела, не назвавши и мене младим господином, ни до данас нисам заборавио. Тај бол није мало утицао на мој будући карактер. Он ме је управо и довео довде.
А тамо, тек што је коракнуо, осврте се, баш као да је пола самога себе негде заборавио и за собом оставио. Окрете се Митар као што се увек окретао кад је са другом својим путовао и о њему се очински
‘ И јесам, господин председник, на дрва заборавио, ал’ сам се брзо дигао и волове упрегао. Упрегао сам волове, па сам у шуму пошао, а баш ми то на ум да те питам, али
“ пита запрепашћени председник. „Зец, господин председник“, каже Бока, „од што га је комшија Срета погађ’о, а сам заборавио, право да ти кажем, да је пушку двоцевку о свој рамен носио.
Све оне дужности о којима су ти твоје старешине раније говориле ти си моментално заборавио, ти их, уосталом, како ваља никад и ниси могао разумети.
у најслађе лутке била је толико лепа, а моја срећа што је држим и могу да гледам толико потпуна, да сам скоро сасвим заборавио где сам.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и надарени били, одувијек сам нагонски осјећао као мање вриједне, заправо дефектне), у том оштром запажању чисто бих заборавио на чуствовање.
Током толиких година као да је сасвим био заборавио своје поријекло и своју земљу. Сад се одједном трзнуо; ужурбао се, ускомешао, прегнуо да надокнади пропуштено.
— О, још ћеш се чудити како си лако и брзо заборавио! Јер ово исто што ти се сад чини „неиздрживо” и „бесконачно“ , посматрано унатраг чинит ће ти се да је било „лако“ и
Редовна поратна еуфорија. Али маса је била забринута. Маса је гунђала. Што ћете, то је већ њено!... Заборавио сам вам напоменути, ствар се дешавала у једној фантастичној земљи у којој су већ претходно сви социјални, економски и
илустрованог тједника, ко зна по који пут, препричан случај о човјеку који је, ненадно погођен тоталном амнезијом, заборавио име, идентитет, прошлост и фамилију, па незнано одлутао, замућених очију али лаган као птица.
Одлучио је: ово ћy поновити, све на длаку овако, чим се пробудим. Само, кад се пробудио, био је заборавио како се изводи онај мали „гриф” с плитким удахом. Слично је и ово...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...
— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.
Срећом, сад је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало... ИX Државна власт, после
Застаде и ослушну... Неко му се приближује. А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио. Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.
Јово изиђе из собе полако. — Море, прођи се комедије, кад ти кажем. Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чим је Петар коракнуо на ову земљу, заборавио је и на оца и на помор. И тако је овде већ сто година провео, па је још увек био онако млад као кад је дошао.
Чувши ово цар, много се удиви и каже да је тај роб још прије три године ту затворен и да је он за њега и заборавио, и мисли да је он давно иструнуо.
Најпосле га запита ђаво још једном: — Јеси ли штогод научио? А дете му одговори: — Нисам ништа, него сам заборавио и оно што сам пре знао.
Кад донесем воду жетеоцима, а они повичу: „Камо ти глава?“ Ја се машим руком, а то нема главе, заборавио је на води. Онда се брже-боље вратим натраг.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Јер још чујем над главом ветар како свира Песму празну к'о утеха, тешку као пад. САН МОЖДА СПАВА Заборавио сам јутрос песму једну ја, Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао: Да је чујем узалуд сам данас кушао, Као да је
ја, Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао: Да је чујем узалуд сам данас кушао, Као да је песма била срећа моја сва. Заборавио сам јутрос песму једну ја.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Та сезона купања била је покварена мојом лакоумношћу али убрзо сам заборавио ту лекцију и само две године касније сам запао у још гору неприлику.
савремене књижевности, која се разликовала од свега онога што сам до тада прочитао и толико ме је занела да сам сасвим заборавио своје безнадежно стање.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” А онда ме отац строго погледа и упита да ли сам ја заборавио оно што ми је често говорио да грмљавина настаје услед тандркања кола светог Илије када се вози кроз рај и да ли ја
Никад нисам заборавио овај инцидент и никада нисам имао разлога да променим своје мишљење. Један господин, сведок малопређашње туче,
парних машина неколико година пре декларације независности, Џим је изнео једну своју мисао коју никада нисам заборавио.
године укинуто старо име “Краљевски колеџ?” Скоро сам завршио причу о мојој каријери студента колеџа, али сам заборавио да још нисам поменуо једну ствар која ми је лежала на срцу, а то је наука.
Поглед на исток откри ми један призор због којег сам скоро заборавио на доручак. Далеки, снегом покривени Алпи, обасјани раном сунчаном светлошћу, одскакали су од позадине светлог плавог
Поглед на исток откри ми један призор због којег сам скоро заборавио на доручак. Далеки, снегом покривени Алпи, обасјани раном сунчаном светлошћу, одскакали су од позадине светлог плавог
Између мог младог шкотског пријатеља, моје мајке, Николе и мојих професора на Институту за физику, ускоро сам заборавио непријатне успомене на германизам у Прагу.
Чекао сам врло дуго док се није појавио тај ”неко” а то је било онда када сам скоро заборавио на овај проналазак. У међувремену нисам имао ништа до парче папира за узврат за све муке које ме је, поред тога,
Видео сам га три месеца касније, али никада после тога, и тако сам заборавио да сам га уопште написао. Сада сам открио да је слика развоја електромагнетне теорије коју сам онда изложио, иста као
понашања материјала који се употребљавају у конструкцији индуктивних калемова, толико су ме заокупили да сам и заборавио како пропуштам изванредне прилике истраживања у области нове физике коју сам увек симболично представљаосликом
Ћипико, Иво - Приповетке
Неко је дете задоцнило; са скленицом у руци поскакује и жури се кући; сигурно га домаћи ишчекују, па заборавио на своје. И дућани се затворише. Напокон и из читаонице изиђе их неколико.
Дангуба је на то већ заборавио, и сада, на топломе сунцу што га тако угодно загриј ева, чисто ужива. Не слуша господареву окоситу заповјед, ни
се из вароши враћа, и кабаница била би им пространа: стопили би се уза њу и осетио би сласт у животу, и барем за час заборавио би на свакидашње бриге. А овако, не мили му се ни лећи. Биће му хладно. Сам како ће дочекати зимњу зору?
Са собом је понио само што се на њем нашло; чак је заборавио и на струку, без које дотада није никада од куће кретао. Кад свиташе, с првога виса угледавши у заливу залутало море,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Због тога је више него занимљиво да Петровић ни на путовању по Африци (1929) није заборавио на коваче, о којима нам даје поуздано обавештење: „Они, као што знамо, припадају засебном племенском роду и
Морам признати да устајем, обављам послове и лежем с неким чудним, притајеним осећањем да сам нешто пропустио, заборавио, сметнуо с ума, али не знам шта.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Морао бих се вратити са унапређењем како бих и ја са своје стране заборавио неправду која ми је учињена. Ето, то је све што ја тражим.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Видиш ли да сам последњи гост и дужан је сваки да ми учини почаст!.. Устани, јер нијесам Циганин! Е, Бог те миловао, заборавио си на добре старе обичаје!.. — Шта говори овај гост? — збуњено промуца Арнаутин још збуњенијој дружини.
— Јесте, док сам жив то не могу опростити!.. — Пхи, побратиме, колико си слаб!.. Е, бољи сам од тебе. Заборавио сам и опростио све што ми је учињено за пет стотина година... А ти помињеш гуске и гребене!..
Ни надбедреник није заборавио. И то нека му је с јадом просто. Но тај човек нагнао његову попадију да напуни кадионицу жара и тамњана, па да пође
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ја се на то пробудим и таки се сетим сна, јер тко би на твоје пољупце заборавио? Но кад даље размислим, падне ми на ум да метнем на лутрију на твоју срећу. ЕВИЦА: Ах, боже!
Краков, Станислав - КРИЛА
По дану је спавао под стеном буђен само треском експлозија. На Казимира је заборавио, непрекидно пио коњака, и увек мислио на самоубиство. Потом су једне ноћи дошли неки нови људи и сменили их.
Петровић, Растко - АФРИКА
! Видео сам много ствари тога дана, обишао неколико села и гледао неколико там–тама, тако да сам сасвим заборавио онај јутрошњи Деде у Батлеу.
Ми не видимо шта је на њему да бисмо знали шта није; већ чим га погледамо, прво закључимо да је заборавио везати кравату, понети шешир итд.
Сад је приметио да ја спавам на равној постељи, без јастука (био сам заборавио да га набавим у Француској), и пре но што ће лећи, донео је да ми понуди свој јастук.
“ — „Ни ја, тј. никако не бих смео гарантовати за вас да сте протестант, али бих смео да нисте католик.“ Био сам заборавио да сам у Африци и разговарао сам са својим домаћином, најпријатније, што се да замислити, све до преласка за ручак.
Пошто се извучем из ћебади, изненађено гледам вунени костим за купање који ми је преко одела. Заборавио сам да сам ноћас, дрхтећи од зиме, ишао да отворим кантину и из ње насумце извукао прву топлу одећу на коју сам наишао.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ДРУГИ ТУРЧИН: Вјере ми, зато!... А да си му дизген мало попритегао, шћаше бит крочији! ЋЕРИМ: И не би заборавио да је и он само рајетин. Не! Ал’ ево Колебана! (Колебан долази.) ХАСАН: Јеси ли га нашао? КОЛЕБАН: На дому беше!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А зашто се нисте мало заложили? — Нисам имао кад, заборавио сам, шта ли. — О, ја на то никад не заборављам. Макар триста послова чекало, прво ваља заложити свој казан — то је
Сад нема таквих попова... — Говорећи ово, једнако је оправљао кола. Упитам га одакле је. — Не знам одакле сам; заборавио сам већ откад сам на граници — одговори ми он — а скоро ћу заборавити и како ми је име.
у Београду, у коме конзул јавља да је дознао како је некога аустријскога лаћмана, дописника »Нове слободне пресе« (заборавио сам му часно име), који је био у турском табору, нестало у борби на Шуматовцу, те се по томе мисли да смо га ми
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Да видимо сад даље. Такво је, дакле, стање било петнаестог и између петнаестог и шеснаестог. Аја. Заборавио сам још рећи да је петнаестог септембра после подне стигао и наш трећи батаљон, односно други по реду.
Ађутанту је диктирао заповест. — Их — рекох поднареднику кад смо изишли — заборавио сам да кажем да је погинуо каплар. — Не мари.
И капетан „Фикус“ заборавио како се то каже на руском. Да би им најзад објаснио, Пера је кинуо тако снажно, да је све чаше с вином претурио.
„Ђеврек“ је одмах готов. Скиде блузу, па се затрча, дође До стола и стаде. Сви заграјаше. — Заборавио сам да се прекрстим — као да се правда и наново се врати.
— Читао сам негде — додаје Живадин — заборавио сам где, да је целокупна људска историја једна гробница, један маузолеј срушених култура и њихових хероја.
Из свога сандука извадио је четири кутије конзервираног млека. Није заборавио чак ни хинине, ни аспирине. Сва ова њихова настојања да ме што боље припреме изазвала су у мени чудну зебњу.
Срце ми је снажно ударало. Али наједном сам се застидео. Хтео сам да наставим одмах наш разговор, али сам тренутно заборавио шта сам хтео рећи. — Ево, то је тај мерзер — командир изиђе до врата. — Где удари?
— Е, изради ме на брзину. Њихово ведро расположење прешло је и на мене, те сам за моменат заборавио на страшну стварност. Али време је било да идем.
Љут је, вероватно, што су га узнемиравали и замишља како он ноћас обавља неко херојско дело. Заборавио сам тренутно да бих то исто и ја радио. Враћао сам се полако да им бар за који секунд продужим живот.
Не изостављај ниједан детаљ. Исајло, кувај каве! — нареди Лука и припали цигарету. — Дакле, спустим се ја... — Заборавио си да кажеш: кад ништа... — упаде Војин. — Е па, немој да ме „зафркаваш“... Лука се обрати Војину: — Остави га сад.
Али тога дана није ми било тешко. Ваљда сам се навикао. Увече смо стигли у неку њихову команду. Заборавио сам како се то место зове. Знам толико да им је ту база за тај крај Албаније.
Исајло, носи ову бакалницу — показа Лука на шољице од каве — и кувај нову. — Био је то неки велики биоскоп. Заборавио сам му име. Он је извадио карте. Улазећи у салу, ја хтедох да уђем у једну празну ложу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
могуће замислити Бранка који би у старо карловачко вино поезије из времена свога ђаковања насуо непента, па одједном заборавио све ове стихове и све што се у овој књизи поезије давнога времена које му је претходило намеће као идеал и канон.
парохово предложеније закључили да сваки једноплеменик наш у друштву српском српски говори; који би се заборавио и туђу реч проговорио плаћа 3 кр. каштиге, који новци се на благодјетелне намере обраћати имају.
тесно везане када је писао о плахој, чулној страсти Живковићеве љубавне поезије из ових година, о свештенику који је заборавио на своју веру, грађанину који је прелазио преко свих обзира и конвенција моралних и друштвених и говорио језиком
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Никс, ништа то не припознајем! То се мени о глави ради! А, никс. Судац (умирује га): Не бој се ти ништа. Нешто сам заборавио, па питам господина... Има, Давиде, има так'а школа у нас.
Давид: Е, 'вала ви за то! Сад видим да си чојек од реда и закона. Ја сам заборавио малоприје казати колико му је година. Чојек нек иде по реду и закону, па да је црни Циганин, он ти је одма' код мене
Давид: И за то 'вала. И то сам заборавио казати. Ожењен је, кости му у Зеници сагњиле! Ама, не знам што се и уплећем у послове славног суда?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЖИКА: Бре, па ти као да си ишао да исцедиш крпу у Атлантски океан. Већ сам и заборавио за тебе. Дај овамо! (Узима крпу и обавија је себи око главе.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути,
), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. — А, бре, што не донесете? Како то да заборавите?
А остало, све је заборавио. И оца да оплаче, за њим сузу да пусти. Чак му ни гроб није добро видео. Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад.
труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.
Ћипико, Иво - Пауци
— Што ти дође? — вели му. Није теби невоља на овај дан силазити. —Сишао... заборавио купити барута... —Па за то? —А да, треба прославити Божић!
Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се: — Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар... — Па да, заборавио!
Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се: — Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар... — Па да, заборавио!
а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар... — Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. — 'Ајде ти кући!
Па гле чуда! Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...
И Раде бијаше по свему заборавио на увреду нанесену му у цркви. Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и, увевши га у
И одмјереним кораком поврати се преко газа к млиницама. Униђе у млин и вели млинару: —Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним! Машицама прихвати жераву и запали, и пушећи загледа се у витлове...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ја не могу тачно да изразим у чему је ту ствар. Заборавио сам шта ми је све Јакос причао о томе, а и он је био тада узбуђен, збркан и расут, а да и не говорим о томе да је
Да, био сам ту пред њом оно што јесам — проклети никоговић, себар. Био сам ништак који се заборавио. Усудио се и прешао границу свога порекла. Ништарија на путу из ушљиве колевке до господске одежде.
То што сам ја ове ноћи прекинуо са покајањем и испаштањем греха, никако не значи да сам свој дуг заборавио. Сутра ћу све надокнадити.
Али када би то примећивао, он никада не би био добар видар. Бог би му ускратио свој дар, заборавио би која трава спада у који мелем.
Ако је раније и знао да су то непријатељи његове браће, тада је, окружен призором људске патње, све намах заборавио и потрчао да помаже.
Он није заборавио како му је Доротеј спасао живот, зацеливши му рану на куку, кад су већ сви мислили да је стари властелин готов.
! Димитрије Кад сам поменуо Сабориште, Матија је отворио своју младу губицу која је још мирисала на мајчино млеко и заборавио да је затвори. Није згодно саговорнику стављати на увид језик, ресицу и ждрело, ако тај већ није некакав видар.
Повредио си моје самољубље. Подсетио си ме да сам ситан, грбав, кривоног, а био сам то овде у Саборишту заборавио. Грба ми није сметала, нисам је опажао. Оно што нисам хтео да видим нисам ни гледао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ваша писма, прочитана неколико пута, леже преда мном. Ваша страховања да сам се разболео или да сам шта више, заборавио Вас, разагната су, надам се, мојим писмом из Атине.
Он ју је узео у заштиту, борио се за њу и, победив њеног брата, вратио на краљевско престоље. У њеном загрљају, он је заборавио на своју венчану жену, а ко то не би - најстрожије осудио. Топло тело младе краљице разнежило је старога ратника.
Он ме опомиње на календарско питање због којег пишем ово писмо, а на које сам, забављен оном лепом женом, заборавио. Последње године свога живота употребио је Цезар да уреди римску државу која је од грађанских ратова много страдала.
Тако ћемо се, драга моја пријатељице, видети тек идућег лета, а да дотле не бих заборавио шта сам овде све видео и доживео, ја водим збијеним речима мој дневник.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Квасио је светом водом и очи и уши и срце и ноге и руке. То га је умарало, па би тек једно или друго заборавио. Једног дана заборави све, леже у постељу, и позва адвоката.
Ал' што кажеш, сече! И уфати те на месту ди си нешто таман мислио да прошверцујеш. Ја, овај, јутрос заборавио мало коње да истимарим... шта ћу, нисам ваљда стрела, кад она прид мене, и грми к'о пророк Илија...
Власник је све продао, и отишао брату у Мађарску. Оданде је младић писао друговима све док није заборавио матерњи језик. А ветеринар се пропио.
Као да приче и нема, као да прича није била друго до једна гимназиска лекција. Бранко је просто заборавио! Нико у паланци, наравно, није слутио да је то био најбољи тренутак „величине” Бранкове. Сем, можда, господин Јоксим.
Апотекар је заборавио да се поклони. Фармацајт се прибра, и рече гласно шефу: — Ко зна, можда ће казати латинско име лека.
Целом кућом, сем живинарника. Стефан Влаовић почео је да гаји и воли живину, птице домаће. — Свет је заборавио сасвим да су то птице, Божје птичице, а не само печење и ситнеж за чорбу.
је доктор учитељу кад су остали сами — дечко је за сада здрав, углавном, али можда не ваља што је отац његов заборавио у њему флашу ракије.
Спуштање троструког ковчежића у земљу, било је језиво. Обојица очева гласно јецају; газда-Гавра, блед као крпа, заборавио је да свеће раздели сакупљенима с три грудвице земље.
Папуџија Рака отишао у полицију да пријави свој стан под новим именом, и мртво заборавио да станује у „Тацитовој” улици. А полициски писар, први комшија Ракин, такође не може да се сети Тацита.
су држали Грци и своје магазе и канцеларије: хладне, непријатне, неудобне, да се нико од њих не би ту добро осећао, и заборавио на особиту технику живота.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« Госпожа је хтела казати како се жене с многим мужевма слажу. Но ја сам заборавио на предмет моје повести, сирјеч на магарца Муамедовог.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Настаје, дакле, интересантно питање: ко је тај од мојих предака који је сам своје презиме заборавио и под каквим је околностима он то могао учинити.
Знам да је један мој рођак заборавио своје презиме кад је напунио двадесету годину и кад се окружна команда нешто о њему распитивала.
Добро, то још разумем; али такав разлог није могао постојати у доба када је дотични мој предак заборавио своје презиме. Остаје ми, за решење ове загонетке, једина претпоставка: да је тај мој предак морао умрети гдегод у
— Е па хајде ти, помоћни глаголе, устани и шапни да чујемо сви. Реци, дакле, шта је оно главно што је Сретен заборавио да каже?
Реци, дакле, шта је оно главно што је Сретен заборавио да каже? — Заборавио је, — устаје Живко — заборавио је да каже да је био кратак дан и зато онај човек није могао да стигне да окопа
Реци, дакле, шта је оно главно што је Сретен заборавио да каже? — Заборавио је, — устаје Живко — заборавио је да каже да је био кратак дан и зато онај човек није могао да стигне да окопа виноград.
зујање и мумлање, јер би тада цео разред запео да научи задатих двадесет речи, како би их, одмах по свршеноме часу, заборавио.
Јеси ли сачувао памћење, знаш ли, на пример, да ми рецитујеш штогод? — Знао сам, али сам заборавио. — Можда си упамтио какву народну песму? — Знао сам, али сам заборавио.
— Знао сам, али сам заборавио. — Можда си упамтио какву народну песму? — Знао сам, али сам заборавио. — Или ма шта друго, ма какву песму, реци шта знаш?
— понавља професор. Спира ћути, трепће и гледа у таван. — Зар не знаш, по богу брате, одакле си родом? — Заборавио сам. — Па шта онда знаш? 'Ајде реци ми да чујем шта ти знаш, кад већ не знаш ни одакле си родом?
— одговара Спира као из топа. И док се професор зграњавао пред појавом што је Спира заборавио своје место рођења, дотле смо се дивили Спири што је тако лепо знао овај биномни образац, јер ми нисмо ни толико знали.
једном једну лепу госпу, која се пријатно насмешила на мене, и мени сену кроз главу: да није то случајно она коју сам заборавио. Прибрао сам сву одважност и пришао јој: — Госпо, да ли се ви сећате, јесам ли ја који пут вас волео?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда ће нам тамо дати по један појас за спасавање, и рећи: хајд сад на море! — љути се Лука. — Побратиме, заборавио си да кажеш „кипислцауф“ — дира га капетан Душан „резервни адвокат“. — Молим те, немој други пут то да заборавиш.
Телеса људи и коња као нека лавина стропоштавала се одозго, ваљајући се једни преко других. Заборавио сам тренутно на своје стање, али ме ужас обузима да ме они одозго не придаве.
А он је јадник умро од исте болести. Као да се отимам од смрти, устао сам онако малаксао, не бих ли заборавио жалосну успомену.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Да ли ће те ико погледати овако после мене, Да ли си заборавио оно чиме си се огрешио, Обећао си, ниси одржао. Имађах шеснаест година, плаках у постељи; Тад први пут одох и убих је.
Убих и њега, и другог њега, и опет њу. Рекао си: уби; ја немам времена, вратићу се! Ниси имао снаге; заборавио си! О како си леп, ти си најлепши заиста од свега што сам сазнао! Ни једна линија, ни једна сенка сећања: сам Огањ.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Стани, водо! Шта хоћеш? — јаукну Ведран, али се вода с хиљаду малих уста кикоће, прети, подсећа: — Јеси ли заборавио како си у очи извора труње бацао?
Нико му више име није знао, чак га је и он сам заборавио. За све, па и самог себе био је: Смешно Лице! О КАПЉИЦИ И ЦВЕТУ У часу када се дан од ноћи дели, заједно са Сунцем,
— Хајде, устани. Играћемо се! Радан у недоумици саже главу: он је одавно заборавио шта је играо, одавно чак ни с кревета није сишао. Како то да каже своме маломе госту?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али то није све. Народ није заборавио да у песмама о Марку изрази и своје тешке слабости. Јест, султан је дрхтао од Маркова гнева, али — на жалост — увек се
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тако си ми нешто лијепо причао, а ја заборавио. За љетњих ноћи хучу по Гају аветињске сове, јавља се ћук, а труо пањ тиња зеленкастим сјајем и плаши осамљена
Кврцну само ороз, али то мајстора Мачка више уплаши него да је загрмио топ. — Пази, заборавио сам да је потпрашим барутом! Е, јесам нека шепртља.
Јованче се постиди што је малоприје пред сељацима читао њемачку наредбу, па одговори: — Знао сам, али сад сам заборавио. Николетина га значајно погледа. — Види се, момче, да си код наше Лане школу учио.
— промуца Луња. Јованче се сјети скорих прича о Стрицу и Марици, па рече с прекором: — А зар сам ја своју Луњу заборавио? Зар сам неког више волио него њу? Кога, реци ми?
— Како шта!— радосно повика чича. — Испраћам унука у војску, ваља то прославити. — Хе-хе, мој драги, ипак си нешто заборавио — завреча пољар. — Камо ти ракија за нас, честите старце. — Ту је и ракија — намигну дјед. — Ево је.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Зашто ли свога срдца нигде не згреваш? Зато, јер си се дао с душом за благом. Те си заборавио љубав божију и братску и пријатељску и утврдио си се ка камен.
И туштена су јоште ко тому пропитљива и пронаходна се старања особита и народска! А сам себе и своју недоскутицу и заборавио, бринући се за вилајет! Пак ти, такви, којој да се милости од Бога надају достати им?
Похабљен се и испира, а не прав и чист. Веће већа и мука тамо чека. Своју недоскутицу и заборавио, бринући се за вилајет! На живот, срећу и добро здравље! ЗАГОНЕТКЕ Ахеја је давно пролетела, Обртушка се удајачила.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана кад је ту