Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Било како било”, — рече султан — „ја тога покора и сијасета, и муке и срамоте за живота не заборавих! Одсад помажите ми само с вашим добрим совјетом, пак ћете ме топрв познати. Господине мили боже, да зле женице!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Саво се трже. — А, опрости, кнеже, ја се заговорих с овијем младијем човјеком, а на тебе заборавих? Што ћеш! Жељан сам човјека из свијета, а сувише, с овијем бих ђетићем имао говорити дан и ноћ!
? — Ево шта је! Сјутра ми је крсно име, црно ми освиће! И ја ето у оволикој пометњи заборавих, а звах силне званице, који ништа не знају за ову нашу нову жалост!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Мала моја из Босанске Крупе! Наишла си као лак облачак, твој ме поглед за трен обезнани, заборавих име и очинство, како ми се зову укућани. Изневјерих попут сабље тупе. Мала моја из Босанске Крупе!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Молим... — И ја трап, до ње... Тада поче једна да пева, ух!... Падох у севдах... готово и заборавих зашто сам дошао. Али најзад, када загаламише око једног потпоручника, који је гледао другу женску, а она се његова као
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
То га опет збуни. — Какав си то друг, болан... Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар — Заборавих... промрља збуњен Гојко крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити После ручка полицајац одседе у
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
земље и да се побијем са Анутима, јер ме тако заболе страдање невиних, мирних грађана од њихова варварства, па чисто заборавих да сам стар, изнурен и немоћан и осетих у том тренутку младићку снагу.
Најпре, као увода ради, почели су приватан разговор (у веселу заборавих рећи да се куфер чува под јаком стражом). — Хоћете ли дуже остати овде? — пита га министар председник.
За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Пође, па се врати.) Јес', бога ми, мало не заборавих. Но, још ми се и то може десити да заборавим. (Вади пет-шест неиспуњених меница из џепа и прелистава их, читајући суме.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Оба млађа Петровића значајно погледаше старијега. „Е, гле умал’ не заборавих“, рече Саво вадећи неку артију иза паса. „Поздравио ти се, Господару, и послао ти је ово писмо!“ „А да није болестан?
“ рече видар и нагну се да устане. У толико и Стана стаде на праг. Видар кад је угледа, рече: „А ја и заборавих на ручак!“ „А да два пута сам те звала“, одврати цура смијући се. „При теби заборавио би он и на вечеру!
Кад шће да му помене Озринића, присјети се слике. „Гле! а ја и заборавих да ти предам!“ рече вадећи је иза паса. „Шта то?
стари соко, прибра се у час, пак се исправи, те блиједим лицем и гласом што је мало дрхтао, рече: „Опростите, браћо, заборавих се за час, те стадох нарицати. Опростите!“ Он се поврати на мјесто, гдје бјеше најприје сио.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Чух да је некаква невјеста родила дијете, но заборавих да ли је мушко али женско, ама рекоше да мени сличи. 3 НАЗОВИ ЈУНАШТВО (На једном зимском сијелу састала се момчад из
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А што се нисте бунили кад вас је болело? ТАНАСКО (споља): Секунд, госкапетане, заборавих ову пушчетину! (Улази. Гледа Просјака.) ПРОСЈАК: Међ вама би се и арханђео угасио! Брже но слама!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ВАСКИН ГЛАС Младене, јеси спремио пиће и јело? МЛАДЕН (трза се, прекорно себи): Ех, мало не заборавих. Ево, сад! (Одјури лево.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Да бих у то време могао пред њега да ступим, оденух се бидермарском ношњом свог прадеде, а не заборавих ни његову сребрну бурмутицу, напуњену бурмутом. Стигох у Париз и ево ме где шетам јужном обалом Сене.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И у том часу ја потпуно заборавих да сам, по плану, хтео да она одбије, па је искрено, скоро плачући молих да пође са мном или да ми одобри да не идем
Узнемирен, збуњен и узбуђен до несвести ја седох понова на своје место и наједанпут заборавих све, али сасвим све заборавих о чему сам малочас мислио.
Узнемирен, збуњен и узбуђен до несвести ја седох понова на своје место и наједанпут заборавих све, али сасвим све заборавих о чему сам малочас мислио.
У тренутку ја заборавих све, сав бол, и мишљах полудећу од радости. „Дакле раскид, раскид, хвала, како сам срећан, како сам срећан“, шапутао
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника... Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? — Не зна. То ћу му после казати. Хтео сам...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сву је у кап испијем. Одмах се развеселих и заборавих на све. Почнем пјевати на мезару мога оца; већ од суза ни спомена нема.
Ћипико, Иво - Приповетке
Што ти вали код мене? Све ти је у рукама: твоје је као и моје!... А да, заборавих те питати: јеси ли давно с њиме?... — Пусти то!... 'Ајдемо! Ноћ је, — и у ходу приљуби се боље уза њ. — 'Ајдемо!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кад би, ако сада не би, Док је млад! Слика му је тако дивна — Дар је дар. Гледајућ’ је заборавих Да сам стар. Занело ме што у њему Тако живо сја, — (Опије ме мања чаша Камо л’ не би та!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Због твоје надмоћи остах пуст и сам, Што сних заборавих, па ме проже плам, Док на крају твог имена букти баршун Птице што прелете свет уназад варав До мириса руже у камену.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Трећи јешче страшњеје груну по дувару, И сад се ја нађох у зноју и жару. — Ово сут пустахије, — мишљах ја у страху, Заборавих у невољи чернооку снаху, И помилих у буџак, да дохватим сабљу, Главу, кто се помоли кроз пенџер, да зграбљу.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Ја не знам ког би ђавола и тражили путници овде? АЛЕКСА: Па онда... ух, ето, заборавих где сам стао! ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме! Ама, кажем ја вама, не прекидајте га.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У исто доба долазио нам је и старији брат мога оца Давид, септемвир, са својом супругом. Једног милог госта мал’ не заборавих: једно мало коњче са дугачком гривом које нам је уја Васа слао сваког лета за јахање.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— одједном се из прикрајка јави Николица. — Ми ћемо, ваљда, ложити ватру за моју покојну бабу. — Ехе, па ја умало не заборавих! — викну Јованче.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се с памећу којуно сам од Бога преузео; у свако доби га именовати и дозивати га дужан сам, а ја, крвавик, Бога заборавих, који ме ода зла чува; Давиду пророку нисам внимао о томе што нам вели: Увавестите се за ово који се Бога