Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ Послије вечере Наћвар зовну Балегана: — А, Грго, а ди је оно моје дите? Вире ми, ја га и заборавија бија. Је ли галијотâ шта? — Није, дујо, крижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро дите. — Таа-ко!
— Шкопићу! — викну фра-Тетка. — Шта велите? — одазва се Мачак. — Ајде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре! Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином! Мачак немаде куд ни камо. Види злу игру фратарску, али је ред слушати.
Ђаво би га знâ, казâ ми је и име, али сам заборавија... Знам само да је бија сметен. — Да ниси ти тај, Грго, болан?... Кажи, јеси ли? — питају. — Је ли ја? Је ли?
Коњушка је отворена, а нема коња! Сви потекоше за њим. Коња нема, али брава није развртана. — Ти си, Шкељо, заборавија закључати синоћ! — рече ковач. — Нисам ја, него је Букар заборавија... — Мучи, бештијо! — викну ковач.
— Ти си, Шкељо, заборавија закључати синоћ! — рече ковач. — Нисам ја, него је Букар заборавија... — Мучи, бештијо! — викну ковач. — „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ кâ мртва?...
— рече ковач. — Нисам ја, него је Букар заборавија... — Мучи, бештијо! — викну ковач. — „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ кâ мртва?... Него, ја мислим да није зла.