Употреба речи заборавља у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Она сува лубања само, из које научничка аристокрација вино пије, то заборавља, то не зна и не осећа... У њу се вино точи, а она се не опија; њу пипају најнежније женске руке, а њојзи не јури крв у

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

”| Наравоученије И ово је против худе неблагодарности, која заборавља добра учињена, и не уме отличавати оно што се може од шта се не може.

Сад да видимо која је од њих паметнија. У радости и благоденствију човек заборавља себе и бога. А друга сестра што чини? „Помјанух бога во скорби мојеј и' возвеселих сја”, вели пророк.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала. Место њива и пашњака беше ту густа шума.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Вели, он воли да ради у миру, и на свежем ваздуху, и да се, са затвореницима, разговара. Вели, он никада не заборавља да се ради о људима који су, за Ћесаревину, стекли пуно рана.

Овакво пријатно вече се не заборавља! Ветеринар ди Ронкали је, покисао од пића, постао говорљив и дрзак, па је скакутао око жена и викао, да су коњи

Он је, после недељу, две дана, био заборављен, као што се заборавља, брзо, кад се стигне дома, неки лепи изглед са пута, неки пријатан доживљај на путу. Нека удобна клупа.

Није она више дете, да то не зна. Ником Божич не прашта! Божич не заборавља! Али није рат између ње и Божича. Њен отац је добар и она га савија, као клупче, око малог прста.

Рекао му је већ да је план капетанов луд и да не би успео. Исакович хоће да узима Еинласс затвора, сабљом, а заборавља артиљерију, краљицу оружја. Не зна фортификацију. Изазвао би само узбуну.

Удар који се више не заборавља, као ни бич, у лице. Аустрија остаде, за Исаковиче, туђа, непозната, вештица. Надали су се, првих година, да ће са њом

Лепо је да не заборавља своју земљу, али није лепо да толико воли, једну јединицу, један пук, а не армију, а место великог росијског

И заиста, његов прилаз, у два реда – као неких кентаура – била је слика, која се не заборавља. То је био зид, шума, коња и јахача, која бљује ватру, а којој – тако му се чинило – никаква пехота не би могла да

Грех је, кажу, против Бога и људи, удов бити. Виткович је тврдио да Костјурин брзо заборавља, и прашта, иако је лудачки строг кад казни.

А зна и колико је, том приликом, порушено кућа. После неколико година, међутим, број људских жртава се заборавља, па се увећава, измишља, а памте се само места, где је било земљотреса. Тако је то и са вулканима и поплавама.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Мислио сам... очекивао сам... СПАСОЈЕ (заборавља се): Шта сте ког ђавола очекивали; нисте ваљда мислили да ћемо пасти у несвест кад се појавите?

Црњански, Милош - Сеобе 1

тада још није био згаснуо и она је памтила још ту светлост под дугим, при крају широким трепавицама, као што се не заборавља златна киша вечерњег сунчања, виђена негде, на рубу младе шуме.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

да нисам случајно заборавио да опалим машком клис у ваздуху, и гле, још сам добар играч клиса — то се, изгледа, не заборавља, баш као што се не заборавља пливање или да се вози бицикл!

да опалим машком клис у ваздуху, и гле, још сам добар играч клиса — то се, изгледа, не заборавља, баш као што се не заборавља пливање или да се вози бицикл! Клис ми се некако згодно намести и падне захвално насред дворишта.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

То су сјајно осећали енглески метафизички песници; то се и данас добро зна, и још се чешће на то заборавља. Радовић не страхује од везивања за поводе.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

дашчицама, напамет се учи часловац и псалтир; да се научи читати и писати треба по три године, и све то лако и брзо се заборавља.

Милићевић, Вук - Беспуће

и нехотице одбијала од тих људи; њих је раздвајао један гроб, који се, као и сваки, дуго памти и спомиње, а још теже заборавља и прашта.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Таквих се мјеста човјек сјећа с првим сумраком: а заборавља их с пијевцем зорњаком, који гласно најављује крај свакој чаролији: — Готово је, а сад на посао, ваља и јутрос љеба

Старац у трену заборавља све своје бриге и мртвоузлице, пипка јесам ли добро покривен и гунђа удобровољено, са злурадим пркосом: — Баш је нас

Луда се залијепила за Јошанове нове чизме, од њих више ништа даље не види и не разумије, у огорчењу заборавља да је то и њезино дијете и тврдоглаво гура само једно те једно: — Нећу више и нећу, ето му његовог дјетета!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Свог мужа столицом? СОФИЈА: Боже сахрани! Жена треба мужа да почитује; само не треба ни он да се заборавља. МАКСИМ: Али убио те Господ, тако да ти кажем; имаш ли, море, памети, да на бал идеш.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Има узречицу „мислим“ и „као“, не носи никада шешир, кишобран или капу, заборавља рукавице на сваком божјем месту, криви потпетице према унутра, никада не опере за собом каду, чита док једе, а његов

треба да што више личимо на најидеалнију фамилију Југославије да би се њене пријатељице поклопале од муке, маман не заборавља ни нас — статисте!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Живи с другом! Па нека га, кад му се то свиди... Нека он не заборавља кућу, а онако... што?... Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори: — И све ме зове к себи!..

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Дани пролазе, и сваки врши свој посао. Бан Јелачић, на коњу, сред Загреба, показује мачем на Маџарску, и заборавља да спусти руку. Доситеј елегантно скида шешир, и улази са Калемегдана у хотел „Круну“, а никако да уђе.

Њин барок, Версаљ; њин рококо, Тријанон – знали су шта је античка уметност. Тек надувено сликарство револуције заборавља.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

| И вођен Магдом пође. Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ. — Хвала, дедо! Срећан ти дан и празник, дедо!

И тада, пошто се и пре саме свадбе дуго ради, дуго спрема, онда се кад већ и она дође, све заборавља, баца, потпуно се предају јелу, пићу и веселу.

нека, услед његова све јачег притиска по том њеном чврстом, набијеном, још мушком руком нетакнутом бедру, почиње да се заборавља, почиње да осећа како је та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак мушка, и због тога њој на мах у очи јурне млаз

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Тко се туђем злу весели, нека се своме нада. — Све што је зло — у невреме дође. — Зло се лако не заборавља. — Учини рђи добро, да ти чини зло. — Ко злу прашта, добру шкоди.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

и смех безбожни, од чега се догађа да се запада у непристојан говор, укор и осуду, јер од тога се ум раслабљује и заборавља шта је добро. И малаксао, наћи ћеш тегобу вративши се својим ћелијама.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

(Нека свак примети и нека не заборавља да се овде само у онима богатство и телесна услажденија опорочавају који за преимуштества душе и разума нимало не маре.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ројеви бројева ковитлали су се у отвореним очима и глави. Рачуну није било краја, никако да сабере. Стално заборавља почетне бројеве и поново се враћа на почетак, помажући се и прстима на ногама. ...Истераће Симку.

Брежуљак жутог кукуруза светлуца под багремом. Волела би да је тама и да га не види. Лако заборавља Ђорђа иза леђа, на кревету. Само једно борави у њој: родиће у првој копњи кукуруза. Багрем ће процветати.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Ако се не причињава, ако је онај поглед заиста постојао, откуда онда те различите а равноправне стварности од којих заборавља да дише?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Да, дабоме! То је место које се не заборавља! — Е лепо, кад се тога сећаш, онда слушај шта сам ја доживео, ау своме сопственом очајању удовиштва, само много

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

смртну казну, али слика дједа у спаваћици што пред лицем бизантинске иконице палцем десне ноге чеше лист лијеве, не заборавља се никада.

Изгледало ми је чудно што он сам у загријаности дискусије на махове то потпуно заборавља, и настојао сам да по његовим кретњама, по изразу његова лица, по нервозном поигравању с привјеском, одредим тачан час

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. — Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Седети иза њих и посматрати њихово гиздаво кретање по тркачким стазама, пружало је задовољство које се никад не заборавља. Изложба коња у њујоршком Медисон сквер гардену у јесен 1897.

Ћипико, Иво - Приповетке

И гледа их пред собом живе: њих двоје, једног до другога; и док их гледа, заборавља на невољу и бесвјесно у души му се усељује весеље: док је њих, што ће да жали!

Неко вријеме, згурена уз кућу, гледа у чељад што се жури, блене у простор, а најпослије буљи у војника на стражи; заборавља своју невољу и слуша једнаки му ход амо—тамо по намештеној дасци. Студен и глад облада њеном вољом.

Њој се врти у глави и чини јој се да простор нагло, бјежи у правцу откуда су отпловили. Онда заборавља све и за час не чује ништа до куцање његова срца.

— и, да је није стид, сита би се наплакала. Девојка већ заборавља број дана откада су отпловили, и жељно ишчекивани крај наслућује у души: топлије је у простору, и топлота наредних

Кад сам сам, и радим и богу се молим!” . И сада се спустио мир на његово биће и душа, упокојена, заборавља на село, као утапа се у топлини и ведрини дана; регби да је и она дио тога дана када се здраво и беспослено предаје

Осјећа благост и покој, и овога часа заборавља на потребе и невоље живота . .. Мршава рука дршће кад у дну риба боље затегне.

у неко градско момче како се у љуљајци високо диже и с висине хитро спушта и слушајући чудне гласове оргуља, за час заборавља на се и дође му да и он зајаше једнога од тих хитрих коња, а у мисли већ лети далеко у висину над све остале.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

У култури, коју можемо схватити као колективну меморију, никада се не заборавља пређени пут целом својом дужином, све до почетнога утемељења. Прекида, дисконтинуитета негде има мање, негде више.

8 Остало се заборавља. У пуној супротности с тим, европски романтизам своју поетику заснива на оригиналности, иновацији и субјективности.

И у једном и у другом, уосталом, тело је имало изванредан значај, на који се касније заборавља. Растко Петровић је, нарочито у раним песмама, умео да реактивира старе словенске слике, које далеко сежу у прошлост,

Понекад се човеку учини да је то реакција и побуна против стања у данашњој култури: она све више заборавља на дубину искуства и памети коју нам прошлост даје, а окреће се плиткој садашњици.

Као да се све то желело да потисне. А заборавља се да чак ни архивска књижевноисторијска истраживања нису више оно што су некад била, ни биографски метод није онај

„У култури, коју можемо схватити као колективну меморију, никада се не заборавља пређени пут целом својом дужином, све до почетнога утемељења.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

А занимљиво је да се данас лако и често на то заборавља; заборавља се, наиме, да је развојни контекст могао снагом контрастирања јаче да истакне појединости које су се код

А занимљиво је да се данас лако и често на то заборавља; заборавља се, наиме, да је развојни контекст могао снагом контрастирања јаче да истакне појединости које су се код Станковића

Доцније на родитеље хотимично заборавља, све док се у ХХХ глави не појави отац са злом наканом. Нешто слично налазимо и у газда-Младеновој везаности за бабу;

редак раније, уосталом, речено је у ауторово име да Злата иде „у среди”, између Стојана и Јована, но на то се канда заборавља само да би се истакло како је „ишла ближе” - све из неког страха - „уз ону страну пута где су били зидови”.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

просуле Невен-семе вишњег духа руке, Златни невен вечно на њем’ траје, — Тамо путник пушта уздисаје: Овде пута заборавља муке, Духом младше срце своје крепи И одлакша пута тешка бреме.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Пред њом не може да одоли. Када се појави "Хајкуна ђевојка", он престаје а се прави мртав, заборавља једину могућност свога избављења - да "мртав", изнесен из тамнице, може побећи. Хумором се растерећује сцена.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову.

чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и,

пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља. И чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају. Нестаје их. Сасвим се губе.

Ћипико, Иво - Пауци

У тим мислима иде поред својих земаља и не може да их се сит нагледа; поносит је њима, и, док их гледа, чисто заборавља и на дуг и на свакидање потребе.

И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Једни рекоше да је господар Лауш човек захвалан, човек отмен, човек господствен, и да он никада не заборавља учињено му добро.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ко се у та јата једанпут пажљиво загледао, никада их не заборавља, и увек ће их лако упознати на звезданом небу. Слично је и са свима осталим јаснијим звезданим скуповима неба.

“ Кеплер дошану поверљиво једном свом суседу: „Што се не погоди, то се заборавља и не узима у обзир, јер није ништа нарочито, а што се погоди, то се памти, препричава и дотерује.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

је данас пир, Да са њеним задисајем Сипаш миомир…“ Љубичица главу диже Из дубоког сна, Па сад више не уздише, Заборавља зла. Април, 1876. ПОЗДРАВ ЂУРА ЈАКШИЋ Ој Козаче, ратни сине!...

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Неће. КАТА (убијено): »Неће«, чедо? Ех, знам и зашто неће. Боји се, јер зна какав је свет: да добро заборавља а зло памти, па се боји, ако почне код тебе да долази, да не почну зли језици...

подбрадак, светло, зајапурено лице, а највише у њена, сада под танком кошуљом и кратким јелеком гола развијена прса, заборавља да је закопчава). ТАШАНА (црвенећи од Станиног пиљења): Та закопчавај! Шта ме гледаш?

ТАШАНА (једнако преко рамена): Гледам те! И што је најгоре по тебе — не љутиш ме чак! (Понова се заборавља и плане): Дакле, ти би још имао образа да се љутиш! Од кад је покојник умро и ја у црнини...

(Узрујано): Ах! ТАШАНА (заборавља се, разнежено): Луд си ти, луд! И докле ћеш тако да си луд? Када ћеш се већ једном опаметити?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Бошко, још више него пре, или по трговачком послу на путу, или по личним стварима у вароши. Станојла све опрашта и заборавља, као и њена мати.

тако рећи искључиво говори француски; али како они станују ван града, и скоро се ни с ким не друже, то се не зна, или заборавља — Госпођи апотекарици искочила једна црвена пега крај носа и једна насред чела; и много наружише њен леп, негован тен.

укусно одевен, додуше и лепа фигура мушкарца; увек пун новаца и готов да части, да великашки узајмљује и великашки заборавља; љубитељ широких гестова мало и фаме ради, али и истински и природно добар човек цела га је варошица знала и волела,

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

гди магарац Валамов сљедујућим начином говораше: »Тако ми моји ушију, браћо, ништа није горе него кад човек на природу заборавља и против свог определенија чини.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

малена прислушкује туђе разговоре и оптужује другове учитељу, или, ако је опредељен да буде професор, он од малена већ заборавља да понесе књиге у школу, узима у расејаности туђ нов место свога старога шешира и рђаво учи предмет који ће доцније у

Има две публике, једна која симпатише твојој уметности и друга која јој симпатише док си млад. Она прва заборавља те чим сиђеш са позорнице, а она друга чим ти се прва бора испише на челу. — И онда... шта онда дакле?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Неко са оне стране жице умирује команданта како ће помоћ стићи. Али не заборавља да строгим гласом заврши: — Држите се на тим положајима до последњег човека.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ја бих се бавио само њом, Али нека ме не остави самог у тренутку ужасном; О присна, присна, све моје мане и моје зло заборавља: Осмехом, целим телом толико уме да утеши; Наднесем је над своје руке и моја рука оздравља, И само, повучем ли је

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Није се више мицала. Није отварала уста. 3аједно с чежњом расло је у њој зрно бисера. Седефна ружа полако поче да заборавља Горњи свет. Чак су је и приче рибе замарале. Биле су то стално исте приче!

Ој, како је страшно пењати се да скинеш губареве ларве. Али, не казује ником Ведран свој страх, па га полако и сам заборавља. Чини све што му кажу. Зазелене се шума, заблиста. Зарумене се лице у дечака.

— Еј, ти Смешно Лице! — викали су. — Скачи! Певај! Кревељи се, Смешно Лице! Своје право име већ и он сам поче да заборавља. Узалуд је тражио да неком нацепа дрва или истресе тепих и тако заслужи кору хлеба.

Како је сада шумела! Како се љескала на сунцу! Постајала све ведрија, све лепша! Готово већ поче да заборавља свој Цвет. И, можда би га и заборавила да над извором нису летели лептири кроз чија је крила пролазила светлост сунца,

Каква радост! Каква светлост! Поче дечак да заборавља страх од самоће. Постаде неопрезан. — Мицко, Мицко! — викао је, трчећи за малим другом, смејао се и заборављао да

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— гунђа он у мраку и пипа чворугу на глави. — Богме ћеш сутра платити за све оно! Али већ ујутро Јованче заборавља и страшан сан и своју чворугу и трком јури у Прокин гај. Тамо га чека неугодно изненађење.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности