Употреба речи заборављено у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Он се био прочуо, као и његов брат Ђурђе, у последњем рату, заробљавањем непријатељских официра, али то је давно било заборављено у околини грофа Гајсрука.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У току последњих векова заборављено је чак и ово значење имена Влах и оно се каткад употребљавало за све сељаке динарских земаља.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Нешто што ми је понела на поклон. Вратих се по то нешто, заборављено на каменој плочи која је била већ прописно изфрижидерисана и приметих да је замотано у стотину могућих крпа.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

ријечи нечијег писма, и онда је, од руке до руке, од састанка до састанка, писмо кружило и читано, па је најзад и заборављено коме је, у ствари, упућено.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера. Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све остало...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа. Није, дакле, имала никакве нарочите

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Сетила се, засмејала и прошаптала: „Мој брадоња.'' Док су јој прсти полако клизили по чврстој белој купи и заборављено застајали на вршку, тамном и шиљатом као зрно дренка, док се жудно осмехивала „чворку“ — „брадоњи“, запазила је да су

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Одговор није важан, јер је и питање заборављено у остарелом, оглувелом столећу; само га Јеврем памти. Али, то прво питање које више никог не занима упућује на оно

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

тежио да упознам њене богове, храмове и верске обреде, већ ме срце вукло да присвојим оно научно благо које је овде, заборављено, било нагомилано.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

у соби), и мртва тишина око куће, па онда сат који онако откуцава, момци што трчкарају негде амо-тамо да покупују заборављено и неке жене што умиљато доносе мале завежљаје да понесемо њиховим рођацима.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Отвори семенку у којој нежно чами Заборављено пролеће. Отвори Камен што прећута звезде својој тами. Отвори пут птици, човеку и зори.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Чврстим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ПРВА СЛУШКИЊА Еве, снашке, све је понесено. Није ништа заборављено. Ево и свеће, и тамјан, и кадионица. ТАШАНА (пошто прегледа): Добро, добро.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Кочије пуне цвећа и хране гомилале су се пред капијама дворца: ништа није смело бити заборављено! Има ли већих јастога у мору? Донесите их! Има ли слађих јаребица? Уловите их! Царство се мора показати у пуном сјају.

Ако су живи, сигурно то креште и данас. ЗЛАТОКОСА На обали реке давно, тако давно да је већ и име места заборављено, живела је девојка златне косе. Ко је није видео, тог није забљеснула светлост њених љубичастих очију.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности