Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Шта ти лепо рецитујеш! Најбоље на свету, кеве ми!« Нела јој поклања пар минђуша од ћилибара — поклон неког давно заборављеног грчког трговца стоком на велико. Љиљана је одушевљена.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
би хтео да се саобрази Потреби да је изричеш, и тако Храниш и пламен где сагори свако Смртан, увек у истој парафрази Заборављеног изворника.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Некада, док би облачила кошуљу, називала је она њега, само у мислима, „мој чворак“. Вечерас се сетила тога заборављеног и никад неизговореног тепања, с уживањем и поносом гледајући у своје крупне дојке које су бежале једна од друге и
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али, ако том улицом, која и данас има нешто од заборављеног, пустог сокака, без ваздуха и без неба, ипак пођете узбрдо, од Душанове, можда ћете осетити како вас додирује
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
нешто слично као једном нашем уваженом филологу који је, чим се у приповеци Станковићевој суочио с обликом помало већ заборављеног старосрпског црквеног челобитија, прогласио то за исламски утицај.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Звезда ућута, а дечак, сав утрнуо, стресе песак са себе и пође да тражи кључ Заборављеног Града. Покушавао је да у себи замисли Град и Замак, али сваки пут би му се чинили другачијим.
Био је то исти онај глас који му је поверио тајну Заборављеног Града. — Па, реци сада и остатак! — рече младић и седе крај ватре. — Остатак, чега? — упита Старац и утону у ћутање.