Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нешто ме је забољела глава, — тебе здравље! — пребољет не могу, но понеси мајсторима ручак“. Говорила љуба Угљешина: „О јетрво, госпођо
— пребољет не могу, но понеси мајсторима ручак“. Говорила љуба Угљешина: „О јетрво, госпођо краљице, нешто мене забољела рука, — тебе здравље! — пребољет не могу, већ ти збори млађој јетрвици“.
Она оде млађој јетрвици: „Јетрвице, млада Гојковице, нешто ме је забољела глава, — тебе здравље! — пребољет не могу, но понеси мајсторима ручак“.
и поп’јевке, уз јелике прислоне барјаке, нек ме скину са добра коњица, нек ме спусте на зелену траву; љуто ме је забољела глава, јарко ми је омрзнуло сунце, а црна ми земља омиљела, бог би дао те би добро било!
сватске даворије, уз јелике прислон’те барјаке, да скинемо са коња ђевојку; љуто тужи моја мила снаша, љуто ју је забољела глава, јарко јој је омрзнуло сунце, а црна јој земља омиљела, бог би дао да би добро било!