Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
102. Несу била забрављена, Али тешка беу врата, Кâ оловом заливена; Ал' опет и јунак вата, Упиње се, нуто муке, Пуцају му беле руке! 103.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Пљачкаши беху разочарани што не нађоше нигде злата и трагаху даље за њим. Напослетку примети један од њих забрављена врата геометричарове собе за рад, не посумња да се ту налази домаћинова ризница, па похита да је отвори пре но што је
извуче из џепа велик кључ, откључа капију, даде ми знак да уђем, па затвори капију, испитујући пажљиво да ли је добро забрављена. Из предсобља уђосмо у главну собу куће.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тек после дугог лутања стижемо до дома филозофовог. Врата су забрављена. Куцамо тихо, па све јаче - нико нам не одговара. Разочарани, корачамо поред ограде велике баште филозофове која се
и прегледати ово моје имање да бих се уверио да га у реду остављам и да су сви његови прозори добро затворени, а врата забрављена.