Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Има суда и осем тебе! — па љутито изиђе из механе. Газда Рака удари преко сеоских ливада да обиђе узгред и свој забран, а једнако псује ђа Симу, ђа кмета. Баш до његовог забрана кућа је Ђуре и Спасоје Павића.
Газда Рака осврте се још једном за њом, махну главом, учини: »хм, хм!« па замаче горе у свој забран. Сутрадан, баш у сами мрак, стаде врева у Ракиној ниви, Газда Рака размлатао се и развикао као да их је десет.
Прошло је већ два-три дана како је осецана она потра. Поранио газда Рака и обишао забран свој, па ударио поред Павића куће — хоће преко ливаде доле механи.
— Море, ово ти је дошло горе и од 'ајдука! — А што, како горе? — Ето како, не сме човек сербес ни у свој забран изићи. — Хм! што не сме? — упита Трпко и намршти се.
— Где, море, где? — Та ноћас су тумарали горе по шуми и прелазили чак и у мој забран. — Хм, не лажи, бре! — учини ћир Трпко као не верујући. — Богами јес'!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она потпуно разуме свој положај и не злоупотребљава га. Нпр. ђеда запита: — Шта велиш, снахо, за Маричићев забран? Да узмемо? — Како ти наредиш, брâто, ти си мушка глава!
Тако сам ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром. То нека је њено! Је л' вам право? — Како ти наредиш!
Али његова подјела имања оста. И народ и данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов. Ко не вјерује, нека пита само кога из мог села.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ЗВЕРИ ОКЛЕВЕТАНЕ За грабљивице и звери оклеветане, за вукове што се кроз забран стари, у летње дане, спуштају смирено као кардинали, за лава у прашуми што сањари као песници романтичари, за
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Показивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу требати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Промолих главу иза врзине и сада осматрам... Лево једна полусрушена кућа, испред мене забран, а десно нека свеже ископана земља.
Пођох кроз забран и тада наједном угледах ровове. Преда мном се испречили огромни бедеми од свеже земље, између којих су зјапиле дубоке
И на крају изврнуше кувари казан и тако остатак покупи Танасије. Сунце се рађало, и зраци се весело расуше кроз забран и преко свеже земље. Живот нам се учини још тежи и мучнији.
По пуцњу пушака увиђам да сам већ близу рова. Промолих главу и угледах забран... Сретам ордонансе, а на једном углу, где је веће проширење, видим усправљена, крвава носила, остављена сигурно да се
— Пази, пази! — Викну Александар. — Видите онај забран... е, испред њега је пут... Крећу се... Виде се јасно три коњаника... лагано јашу. Сада стадоше.
Не виде их још, јер је пут савијен на лакат. Један се врати у галопу. Пратимо га... Скрете у онај забран, где сада угледасмо више њих. Сигурно подноси извештај. А она двојица још стоје.
ПА ДОКЛЕ ЋЕМО? У току ноћи променили смо положај. Отишли смо мало удесно и нешто позади. Пред нама је био онизак забран и тако смо, унеколико, били заклоњени.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зато ми небо сво мирно у осмеху изумре. Тих ми је плач а грохотан смех, кад се у зору пробудим први ништа ми није забран, ни грех. Цео је свет за мене вез пун шара моје крви. Шара без смисла, броја и реда, танких ко изоран црв.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Шта би ми, рецимо, дао за овог другог опасника? Да знаш, откако се родио, није сузу пустио. „Велику ливаду и забран“ Нећу да чујем. „Две њиве и ливаду.“ Нема разговора. „И забран одозго, и виноград одозго!“ Јок.
„Велику ливаду и забран“ Нећу да чујем. „Две њиве и ливаду.“ Нема разговора. „И забран одозго, и виноград одозго!“ Јок. „И краве, кола, плуг, и кућу да ти направим.“ Јок. „Цело имање и све злато у готовини.
Он је држао опуштене дизгине, а кобила се сама пела уз брдо, одакле се видео пут за Паланку. Ушли су у забран, притерао је уз цер, ухватио се за стабло и гледао како одлази. Коњи нису касали. Летели су. Он нема за шта да се каје.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако му ниједан дан не пролази с миром. Изађе он суботом после подне, са члановима месне стрељачке дружине, у забран некакав близу села, и договарају се ту и препиру како ће сутрадан, у недељу, гађати нишане.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње... Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа
По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку. Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. — Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно.
Бранио сам своје дете, па то му је!...« Пред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран. Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је
— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но, сад је већ било касно, Јер он се, крај свега другог, сећао и тога јасно Да је кметицу позвô у забран општинског ћате Уочи Ђурђева дана, а зашто - и сами знате.
А свиња, не мислећ дуго, Загрокта на своје прасце и оде на место друго, У туђ нечији забран. Амор је, међутим, спавô Безбрижним и равним санком, кô људско створење право.
Но, пре нег олуј дође, Кметица лепо се спреми и онда у забран пође. Идући пољаном дуго, кметица времена доби Да појми дубину греха. Њу зној мртвачки проби Од мисли на крајње дело.
Она је журила нагло кроз трње и густу честу Док мртва уморна стиже у забран скровитим месту, Где кравар требаше доћи. Но њега не беше тамо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нико је није слушао. нико је није ценио и ништа од ње очекивао. По читав дан, лети и зими, лута она кроз забран, бежи од собе и од оних који су у соби. — Хладно је, Леско, иди кући — рећи ће јој неко. — Не осећам да је хладно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Покрај многих леже и њихове пушке. Вукли су их до последњег даха... На једном оцеднијем простору беше неки забран. По ватри која је још тињала види се да је ту била нека трупа на преноћишту.