Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Добро, добро, омакло ми се. Ево, сад ћемо ми то — забрза Ђуро, испи нову чашу, подними се на руку и сјетно развуче: Ево мене у сукње обукли, чакшире ми порезници
— скрену нам пажњу тетак Аћим на удаљено зунзарање, а на то Вачкоња само подскочи и престрашено забрза: — Ђе, ђе, ђе су? — Зар их не чујеш од Приједора?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Симеун се нешто присјети, па нагну још једанпут. — Није! Нијесам добро погодио. Чекај, чекај! — забрза, изврну до дна, па се стресе. — Десет и пô! Управ под мјеру. Толико ти је.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ево, овуда је изишао. — Ко, ко? — забрза Стриц. — Онај ко је упао у Жујину кућу. Дугајлија само зачуђено хукну: — Уху, како се тога нијесам сјетио?
— Рањен је, рањен! Дај га овамо да му погледамо рану! — забрза Јованче, уплашен и збуњен, и прихвати дјечака за рамена, али се Стриц љутито отресе: — Остави ме на миру.