Употреба речи забрундао у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Сви су се гласови подавили у њој. Дуго је потрајало док је, као из њене главе, поново забрундао Ђорђе „секиром ћу главу да ти смрскам“, За тренутак се згрчила, па се страсније понудила томе што је ломи И сатире, и

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

школе, шибан сусњежицом, он је домахнуо опроштајни поздрав Јованчету и Стрицу који су стајали на вратима и невесело забрундао: — Дјечаци, оде Ниџо у рат. Ако се не вратим, припазите моју стару матер, дрва јој донесите. — Хоћемо!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности