Употреба речи забруја у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Осу ватра. Пушка учестала као јаглица. Диже се облак од дима. Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... То беше страшан окршај.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Свецка ружо, васељенко, сиротанко, незеленко, саморанко, светла сенко, а камо ти твог славуја? — У то неки звук забруја. Је л' олуја? Ил' бујица огњевитих репатица, Ти небесних блудних гуја?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

А млин забруја ко никад прије, полете жрвањ ко коњиц пропет. Прену се деда, весело викну: „Чујеш ли млина, будан је опет!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А у звонари забруја и потмуло, те као оштар нож прободе тај глас груди Маркове. Он ослушкиваше још, не верујући ни своме слуху.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А тада, други и давно заборављени, један мили дах забруја за њим. Тај сложни дах, што се таласао, чинило му се да чује сасвим јасно: дах пука, дах његовога пука, дах хиљада што

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. Пред иконостасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице

Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха.

Ћипико, Иво - Пауци

Његова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица. Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Одједном забруја песма, па тихо кроз ноћ се краде, И Лада с чуђењем заста и песму слушати стаде: Лакокрила љубави, Лепи Љељо, несташни!

дође, онога истога часа Зајеча зелена шума Од њиног веселог гласа, Природа оживе чисто с безбрижне њихове шале, И река забруја живље носећи сребрне вâле.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Желела је да му поверује, и поверовала. Круниле су се недеље и месеци као иглице с борових грана, а онда, наједном, забруја шума од удараца секире, прореди се чета борова, заигра око брезе коло празнина.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности