Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Чујем гласе бесмртне музике и небесну њену армонију која сладост благодатну лије; глас њен моју душу забуњену божественим стреца електризмом.
Оплакујућ моју забуњену и сном тешким обузету судбу, видио сам мраке владаоца, у преварну змију претворена, ђе он пуза на зло човјечества.