Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се већ свак надовољи, рекоше неки да ваља ићи кући. Живан и Пурко умало се не завадише око Страхиње. Пурко га уставља да остане у Зарожју, прима га у кућу и у задругу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. — А... завадише нас!... — рече Лазар. — Завадише! — Јест!... Онај Маринко, душа му раја не видела!... Он је свему крив.
Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. — А... завадише нас!... — рече Лазар. — Завадише! — Јест!... Онај Маринко, душа му раја не видела!... Он је свему крив. Он и онај Туркешања!... Крушка!... — Е?...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
221. У Богдана лепу сеју кажу; Што је лепа, коса јој је лепша. Око ње се земље завадише, Славна Босна и Ерцеговина, Преко мора Ишерлија Јова.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Чак се неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене. — Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Чудо! А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове! Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома! Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш!
! Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?! А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“, а па једном мјесту сједи? (Препелица) 142 — Гујина глава, господско рухо, арапске ноге? (Паун) 143 — Два се бора завадише, све се гране потресеше, а четири не могоше?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Осилише се они и опише овим победама, па се пропише, завадише и покварише тако да онај скромни и поштени народ нико више није могао познати.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Карта је зао друг, карта сеје раздор и мржњу и свако зло. Јова и господин Тома завадише се при картању. Оштре речи, увреде, сав талог човечијег срца, које уме зло да мисли и ради.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
О мало се браћа завадише, да око шта, веће ни око шта: око врана коња и сокола; Дмитар иште коња старјешинство, врана коња и сива
Док погубим и Алексу кнеза из лијепа села Бранковине, и Јакова, брата Алексина: цар и ћесар кад се завадише, код ћесара обрштери бише и носише од злата кашкете, попл’јенише све турске паланке, поробише, ватром попалише; цар и