Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Ко се одвећ хвали, они се завали," — лепа пословица! Хоћеш ли да познаш, вели, ко је будала? Ко се хвали са својим истим будалаштинама.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Он се опет окрене напред и ошину волове... Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг. Матни се руком на раме, кад али — шапа! На друго, и ту — шапа!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече он, па сиђе с дрвета. — Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. — Њега нећемо. Њега ћемо клати. И приђе, завали му главу па потеже јатаган. Баци поглед на Маринка, па рече: — Гледај, Маринко!... Ево шта чиним од Крушке!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дубоко поп уздахну и завали се у постељу. Давно је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа. И кад чу гдје пред његову кућу сташе
7, онда стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље. Тим исподвлаченим новинама обично повезује баба сутрадан ћупове с компотом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— рече Рада блажено, баш онако са срца, па завали шеширић и запева. Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Ђурђе, који беше застао, опет само махну руком, одлазећи. Петар их погледа, за тренут отвореним очима, затим опет завали главу и настави да се смешка, затворених очију.
Милићевић, Вук - Беспуће
И једном приликом, Гавре Ђаковић ухватио га је да вара. Али то Панека није смело. Он тек само што се завали на столицу, зажмири мало и стаде да се смије громким смијехом да се потресала кућа и узбунили сви пси у комшилуку, и
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. — Аферим! — викну гомила.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
МУЊА Муња у оку мом, ко метак Споји крај и почетак, Обасја шумске изворе, У гори, у води, завали Све што је сагориво, запали И притом и сама изгоре.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Нећеш! Ту да седнеш! (Натера га да се спусти крај софре, испод њених ногу, пошто опет седне и завали се): И ето, кусај, пиј (налива му чашу), па да ми причаш то: како то? откад то? Све, све, све! (Раскалашно се зацењује.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Митар Марамица погледа кроз прозор, потом около себе, затим опет кроз окно, онда пркосно опљуну руке па се завали. А кад воз јурну пуном паром, он сасвим неочекивано и врло гласно прсну у смех, који је личио на јецај; онда се
Ћипико, Иво - Приповетке
да га глад копка и дражи, јер је већ неколико дана што се није вареним заложио; нешто је чалабркнуо, толико да јаму завали.
се уза зид докле мјесечева свјетлост допираше, изује се, хита у крај обућу и капу, затвори врата и, онако у мраку, завали се на кревет. Сељаци усред копи, иза киша, једва ујагмише неколико ведрих дана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
и прима додатак. — Његове очи се напунише сузама. Брана га приведе кревету и поче да свлачи. Завали га на јастук и покри ћебетом. Таман да пође, кад се капетан „Фикус“ придиже. Гледао је полуотвореним очима. — С’ушај!.
— Јеси ли рањен? — питао сам га. — Удари ме у ногу... Јаој, браћо, полако. — Он шкрипну зубима, и завали главу уназад. — Ево овде! — један од војника показа на чукаљ ноге. Вилични мускули су му подрхтавали.
— Седите, господо — и командир нам показа кревет. Драган узе мачку и поче да је чешка испод врата. Она завали главу и зажмире. — Донеси шољицу потпоручника Драгомира — рече командир посилном. — У њему смо изгубили доброг друга.
Радослав једва процеди: — Шта ово треба да значи?! Капетан Бора завали се немарно у наслон столице и завуче руке у џепове чакшира. Не гледајући Радослава, проговори: — Има то своје значење.
Тада намигну на ветеринара: — Хајде — певај му. — Певај, иначе оде одело — дере се Коста. Ветеринар отпоче Бора се завали на Радослављеве груди и поче да га љуби. Радослав стаде да се смеје.
Ћипико, Иво - Пауци
Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: — Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита' сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас... Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У загрљај теби с нестрпљењем хитам, И данас и вечно тебе ћу да читам. Узима песме „Угарци“, завали се у столицу, чита их и заспи. (СТАРО, СРЕЋНО ДОБА...
страшно изврши дело: Раздерав завоје своје, утробу дохвати смело, И залуд прилете робље - утроба пуцати стаде, И Катон завали главу, и мртав пред сина паде. 1890.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Одједаред Бранко завали главу и рече мирно: — Сад ћу да ти кажем шта је Павле. Павле је Јеврејин. — Настаде пауза. Од оних потпуно празних,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Е, богуми, никад ни довијек! — Црногорац пребаци ногу преко ноге и завали се на оно камење. — Ако је жедан, нека заити воду сам; ако му је зима, нек тура ватру сам.
не дам се! — управи стакласте очи некуд горе, и руке подиже изнад главе као да се од нечега брани. Онда се завали на јастук, руке млитаво опусти, а уста му остадоше отворена. Медицинар приђе да му опипа пулс.
— Представи се, представи — тера га Топлица. — Не гутам... ја... овај. Јок! — и Коста забаци капу на теме, завали главу, зажмире, а рукама се одупре о сто. Онда запева промуклим гласом, али тихо, да га не чује командант.
Он се с тешком муком наслони на руке и једва проговори: — А, друже... а, одакле? Рекох му. Он се завали, уздахну, и проговори више за себе: — А, све... а, пропаде...
Изјутра Коста разрогачи очи и подиже руке: — А, умре... а, човек! — па се завали на јастук. Људи занемеше. Некоји се прекрстише и рекоше: „Бог да му душу прости!“ Други су изишли...
Потпоручник Светислав згрчи лице, мучећи се да помери ногу. — Јој! — уздахну и завали се на високо постављен јастук. Онда шмикну и махну главом, као са неким багателисањем.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ав-ав-аууу! При крају Гаја, на оној страни куд се изгубио Мачак, зачу се неки лом и кршење. Стриц се просто завали од смијеха: — Аха-ха-ха, чујеш ли, Сивче, како наш јунак струже!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Леле, тугоо! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође нешто жал’, па си зборим у памет: „Е,
! — Било је! — прошапта Зона, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука. — Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска — скутасте се туј како брабињци
радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети. — Е, што да рекнем? — запита Васка и портча за њим.