Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
наших најјачих и најстаријих жеђи, па није чудо што јој се враћамо у разним добима живота, и што, кад год је узмемо, завапимо за даљинама, за неким другим, далеким, непознатим светом.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох наше срце ког достојни нисмо Ни онда када најмудрији ми смо, Док будни пред оним што нас сном превлада Не завапимо: милости! То пелуд Некорисног пада на невиност белу Цвета трезног чије име поста нада.