Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Хтедох да се отмем, да сневам, да снујем: Друштво невидљивих пратило ме свуда... Ја где сам? завапих. Моје дело где је? Кога следим вечно, несвесно и страсно? И у мени самом колико је мене? Колико?... Све ћути. Ах!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сви они мене знају и воле. Мени се одједном одузеше ноге и закова глас. — Човјече, аман, човјече — немушто завапих у шумној паници, скоро глув — па ти су твоји дјечаци данас одрасли људи, прошло је отада преко двадесет година.