Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Је ли тако? — Па шта сам скривио? — упита Крушка. — Завађао си народ. — Јок ја. — Јеси. — Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али нијесам.
Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку. И онда... ја завађао!... Ко се с ким завадио?... Опет нико речи. Крушка се окуражи.
— То нећу. Али велим да није крив колико она двојица. — Он је још кривљи! Он им је у свему ишао на руку. Он је завађао народ... Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!... Ја хоћу да се он убије! — Лакше, младићу!