Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Његов брат, сав у плавој чохи, сребру, сребрној кићанки, одговарао му је, заваљене главе, не вадећи камиш из уста, као да му неку милост чини: „Није ти Павле крив, дебели! Крив ти је Гарсули!
Краков, Станислав - КРИЛА
поново увис, и поздрављали не, прашљиве ангаре и уплашену џами десу: - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Заваљене у колима две мале прос гледају војнике. Смеше се.
Бароница се тада уставила пред мршавим Русом, који је лежао стално наг и откривен на постељи. Спавао је тешким сном, заваљене главе као у мртваца, и пробудио би се само да поново убризга морфијум под кожу. У бараку су ушла два авијатичара.
Бора сав румен, нагињао се ка Ивони, хватао јој руку, и шапутао неке тако луде речи, да је она заваљене главе врискала од задовољства. Њени плави праменови били су пијани од вина и лудовали су.
И цела соба отпоче да пева, само оно кркљање као да постаде ропац. Душко је лежао под теретом заваљене главе, сломљен а опијен, и слушао како ропац постаје све краћи. Одједном је нешто закрчало страшно.