Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
бећари шчепају старца, дигну га и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком је пре сланина висила, па завежу му штрангом врати обесе га о клин. Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
’ то чине три пут“.¹⁴ У горњој Крајини новорођенчету измере уста концем пре првог дојења и тај конац завежу у мртви чвор. Кад дете напуни пола године, одреше овај чвор, па ће, мисле, дете убрзо проговорити.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
наидите«, ЗНЖОЈС, 7, 156). Ако је у кући неко болестан од заразне болести, узму се ј. и бобова зрна, завежу у крпицу, метну за греду испод које се пролази, и том приликом каже се: »Ј.
зове се: »лера« или »леро« (последњи струк сви заједнички загрну земљом, оките га најлепшим цвећем и листове му завежу онолико пута колико желе да имају кола, а затим на гомили »закрсте« мотике, да би к.
»Кад се први пут иде на копање, на мотике код ушију завежу црвен вунен конац« и носе их »у рукама, а не на раменима« (СЕЗ, 70, 543).