Црњански, Милош - Сеобе 2
Небо се после, опет, спусти на ту празну земљу као плава завеса. Све до краја XВИИИ века, у том краљевству ратови су били чести.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
) РИНА (сагледав сад тек сву истину, цикне за њим): Павле! (Клоне у столицу крај излазних врата и зајеца.) Завеса ПРВИ ЧИН Укусно намештена соба Милана Новаковића.
Анто, потрчи за њим и довикни му: и ми хоћемо да живимо; и ми хоћемо да живимо! Завеса ДРУГИ ЧИН Лепо намештена соба у Спасојевој кући.
(Загрли све колико може и кличе.) „Илирија”! „Илирија”! Завеса ТРЕЋИ ЧИН Радна соба код Спасоја. И СПАСОЈЕ, СОФИЈА СПАСОЈЕ (стоји крај стола и отвара пошту).
(Општи покрети задовољства.) (Режија може, према своме нахођењу, ову последњу, XXИИИ, појаву и изоставити.) Завеса
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ударио сам зглавком три пута у стакло, а онда је настала исцрпљујућа тишина. Чинило ми се да чујем како иза завеса неко дише. Затим се завеса покренула и Бароница је одшкринула прозор. - Шта хоћете?
Чинило ми се да чујем како иза завеса неко дише. Затим се завеса покренула и Бароница је одшкринула прозор. - Шта хоћете? - гледала ме је као да ме не препознаје.
Осетих Рашиду сасвим близу себе. Вече је падало нагло, као што пада завеса у позоришту. Видели смо како се у Каранову пале светла, а онда је нешто даље, иза гробља, у Циганској Мали одјекнула
Црњански, Милош - Сеобе 1
Лежећи у заносу, не виде више промену боја по стварима, и све јасније сенке гвоздене решетке прозора, иза завеса, које беше навикла да гледа, иначе, сваког јутра.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Твоја глава, ил рука, шта је сад пало на вагу? Не знаш, не видиш, не чујеш, све се то ради у мраку. (Затамњење, завеса) ДРУГИ ДЕО И СЛИКА КУЋА БЕГА ПИНТОРОВИЋА (Све је као у претходној слици.
Кажу, умро од неке љубави... (Сви га гледају запрепашћено. Дуга тишина. Затамњење.) Завеса Београд, 1973.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Одоше оци кад су то чули, а Варнава оде сумртвој були. В Вече је дошло, сутон се хвата, од звездица златних завеса пада, да не би напаст насртљива мрака продрла у светло светилиште зрака; склопљена су врата зимнога дана, и склопљена
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА (очајно крши руке): Господе боже! Завеса ДРУГИ ЧИН Иста соба. ПОЈАВА И САРКА, МИЋА САРКА (у мушком кућном шлафроку, на ногама јој огромне мушке папуче;
Узносе се столице и спушта се завеса). Завеса ТРЕЋИ ЧИН Иста соба. ПОЈАВА И ПОРОДИЦА, без АГАТОНА и САРКЕ (Општа утученост и потиштеност.
Узносе се столице и спушта се завеса). Завеса ТРЕЋИ ЧИН Иста соба. ПОЈАВА И ПОРОДИЦА, без АГАТОНА и САРКЕ (Општа утученост и потиштеност.
Најзад резигнирано диже руке): Е, сад сам удесио ствар!... Завеса
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Као после какве позоришне сцене, појави се један облак на врху Дрена и као завеса заклони ону батерију. Командир викну: — Прва три топа под мојом командом.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Спушта се провидна завеса путујућег позоришта Шòпаловић. Испред ње ће се одвијати следећа МЕЂУИГРА.) МЕЂУИГРА ВАСИЛИЈЕ: Ова завеса скрива
Испред ње ће се одвијати следећа МЕЂУИГРА.) МЕЂУИГРА ВАСИЛИЈЕ: Ова завеса скрива беду скупљу од злата, век сажет у два сата, бескрај на десет квадрата!
СОФИЈА: Иза ове завесе, плав, вечерњи ветар бора море по коме плови лађа већа од мора! ВАСИЛИЈЕ: Ова завеса дели свет на мора огња и леда, на позорницу и црну рупу која је гледа!
ВАСИЛИЈЕ: Ова завеса дели свет на мора огња и леда, на позорницу и црну рупу која је гледа! ФИЛИП: Ова завеса не дели златно на црно и бело, иза ње се црни и бели и плави, златно — цело!
(Светлост на позорници се гаси, а у гледалишту се пали. Спушта се главна завеса.) ДРУГИ ДЕО В СЛИКА ЗАБРАНА ПРЕДСТАВЕ (Двориште, као у претходним сликама. Касно поподне.
(Глумци подижу кофере и полако одлазе, у даљину, према сивом небу иза сцене. Иза њих се спушта провидна завеса путујућег позоришта Шòпаловић.) СИМКА: Станите, чекајте! Замало да заборавим да вам кажем!
Обесио се оном жилом, којом је тукао! А у руци му нашли видову траву! Не чују... (Светлост се полако гаси) Завеса Крај Јелова Гора, 6. априла 1985.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
зиду, црвени се велики плакат – зове на збор са игранком, католичке омладине, у знаку мача, који видим и на чипкама завеса. Али је свуд тишина. Знам само да, насред града, има катедрала лепе, бретонске готике.
Небо, ујесен без гласа, са дугим, сребрним пругама изнад сасушеног грања и шипрага. Небо као свилена завеса пред брдима, са лаганим, тамним доласком зиме, у бојама јастреба. Небо хрватског Загорја.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
ПРВА ТУГА Кад одскочи сунце високо и његови топли зраци, прошавши између размакнутих завеса на високим прозорима, падоше на чист детињи креветић, мали Бора сањаше необичне снове, мрштећи се кад-што у сну и
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
једанпут... СПИРИНИЦА: Шта имам да те оставим, кад непрестано говориш... (Они се и дале препиру, све док се завеса потпуно не спусти.) ЧИН ДРУГИ Друга соба (с улице). У дну два прозора.
СВИ: Доле! СРЕТА (публици): Е, сад је постављена свака ствар на своје место! Завеса ЧИН ТРЕЋИ Позорница на средини подељена Лева (од гледалаца) половина је Ивковићева соба, а десна Јевремова, део собе
што се не чује од музике и ларме, а Јеврем, држећи у једној руци кључ а у другој говор, стао узбуђен и плаче). Завеса
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Од пустоши и досаде завеса се наборава: У какав се то бездан спустих у тражењу заборава? Много спавам, каткад сањам госпу једну милоусну, А и
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ах, збогом, Госпо, и праштајте мени, Старе ми очи пуне суза сада, Док дан се гаси на пролазној сцени И завеса, ко ноћ, лагано пада...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ Завеса ноћи алејама сивим. Једино зимске руже још што цепте Страшћу, и ја што у сну своме живим Опет, и звезде што нада
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
ГЛАВА 21 Указ о завесама, иконама и књигама црквеним Волимо да неизмењен буде иметак свештених сасуда, икона, и завеса, и књига и остали сав иметак црквени.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Једино што ми служи као штака! (Затамњење) Завеса Београд, 1974.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ВАСКА (се зацењује): То, то! Све, све, све! (Завеса полако; и по спуштању чује се још загрцнут смех Васкин.) ИИИ Кућа као у И чину. Ноћ звездана, без месеца.
Попа, Васко - КОРА
га приметиш Иначе Видиш му само уши На глави планете А њега нема СВИЊА Тек када је чула Бесни нож у грлу Црвена завеса Објаснила јој игру И било јој је жао Што се истргла Из наручја каљуге И што је вечером с поља Тако радосно
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
раним јутром, кад је време лепо и док јêци звонке трубе буде из слаткога сна топле, ватрене девојке што скривене иза завеса, у кошуљама спалим са рамена, извирују да виде командире на коњима, гега он позади батаљона, искривљен препуном
Једновремено, у истом моменту, и после тако крупне речи (замењене овде тачкицама врло ситним), завеса паде. И може се рећи: да нико и никад није упамтио да је једна таква завеса брже полетела.
И може се рећи: да нико и никад није упамтио да је једна таква завеса брже полетела. А чим она паде, Алекса Лепир, онако отрован и побеснео у оним грчевима, једном речи просто ужасан,
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ПЕРА: Разумем, госпођо министарка. (Клања се излазећи.) Пера писар из административног одељења!... Завеса ЧИН ДРУГИ Иста соба, само богатија намештајем, који је без укуса размештен.
Приликом читања на његовоме се лицу оцртава пакост и задовољство). Завеса ЧИН ТРЕЋИ Иста соба као и у претходном чину.
ЧЕДА: Још боље, преместите ме у Никарагуу. Завеса ЧИН ЧЕТВРТИ Иста соба. По столицама, лево, маса новина савијених као за продају; по столицама пребачена мушка и
Ајде, 'ајде, идите сад!... Завеса
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
- Лежећи у заносу, не виде више промену боја на стварима, и све јасније сенке гвоздене решетке прозора, иза завеса, које беше навикла да гледа, иначе, сваког јутра.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
тиха, Доба глуво, доба немо, (Чисто б’ рекô: доба слепо) — Ја се шетам по улица’, На пијаци лепој стадох, Где ј’ завеса јуче пала Са статуе Петефија.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Брза паљба... бомбе... Све се запали, све закркља. Бео дим од бомби се као завеса диже пред заклонима. Једна, па друга ракетла шикну увис остављајући за собом црвену, усијану стазу.
За њима се још вукла по зраку танка завеса од дима. Онда су гониоци победоносно кружили над спасеним градом, и плашили својом хуком скривене по подрумима
Огањ и дим се измичу, преносе, иду унапред као паклена завеса пред њима. Поједине прилике се претвориле сад у редове танке и дуге. — Улазе у жице... Један удар, јаук.
Настала је страшна граја. Рањени је звао у помоћ, и хватао за крваву главу, завеса је пала, партер се комешао и празнио. На вратима се указала војничка патрола.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сто тридесјат љета Аки нека завеса Покриваше всегда Духа мојег очеса! Многократ плаках сја Слези проливаја, Богу Творцу молих сја Руки
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Хајд’ мајци сад! ЈЕЛИСАВЕТА: Овде ј’ у реду све?... РАДОШ ОРЛОВИЋ: Све!... (Завеса пада)
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А кад моја рука крадом перо такне, Твој осетим стисак, задршћем без јава, Цео зид се један кô завеса смакне И ја видим само ред смрвљених лава.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА и МАРИЦА (гледају дуго убезекнуто за њим; у том господин Жика страховито захрче, оне цикну и побегну у собу). Завеса ЧИН ДРУГИ Писарска соба у срезу.
(скочи разјарен и најпре га тресне оном крпом са главе, а затим заспе циглама, актима и свим што дочепа са стола). Завеса
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Прилази прозору): И то није један дан, месец и година, већ цео век никако не смем прозор да отворим да се не би завеса више помакла, већ да исто онако стоји како је стајала, док је он био жив... МИРОН Како да не смеш?
Једна брише прозоре и чисти рафове, друга намешта јастуке и по поду ћилимове. После опет одлазе. Чим се дигне завеса, чује се наизменично песма слугу и слушкиња на разним местима, ма да се певачи и не виде.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Онако отприлике као што у позоришту има комада тако некако недовршених да публика, и кад се последњи пут спусти завеса, још увек седи и чека наставак. Ја не бих желео да своје читаоце ставим у тај положај да чекају наставак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Димови шрапнела развлачили се над загрејаном земљом и као нека прозрачна завеса лебдела плавкаста магла над долином. А отуда допирали јуришни усклици: — Уреее!... Уреее!... Уреее!...