Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Милисав тога дана не беше на заветини. Пошао је био, ал’ кад би наспрам беле кућице, он виде Јелицу. Забулила се белом марамом, па залива цвеће; засукала
Ено, мој први комшија, Марко Ћосић, видео га је јуче, док смо се ми овде на заветини гостили, да ми се, несрећник, шуњао око куће... — Ту има трага, — мрмљаше кмет Радован...