Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Смех се разлегао по дубрави. — Ама према човеку и уво! — рече Латковић. — Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... — Пристао у дружину, да би се мало насмејали... Зар нисам?... — Јеси, јеси!