Црњански, Милош - Сеобе 2
Претварао се у варош чистих, завејаних, грађевина, које као да силазе, смрзнуте, на воду. А дуж леве обале, простирао се у раван, као у поплављену Бачку.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ноћу се ишло на пљачку и, у зору, враћало, јадно и тужно. Неки од војника Исаковичевих, омамљени лепотом завејаних шума и брда, одоше и даље, у скитњу. По неколико дана тумараху по околини, док их није издала снага.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Видим на брдашцу и падину дединог винограда. Мати га је продали. Кола ми пролазе и крај сиромашних, завејаних кућа мојих наполичара и рођака. Многи међу њима неће се вратити више, никада.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пило се и веселило свако вече... Смркло се. Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.