Црњански, Милош - Сеобе 2
Каже, жури му се – јако. Хтео би да стигне у Карпате, пре него што снег завеје Дукљу. Видев човека ван себе, Волков је мислио да је нека љубав, нека жена, ваљда, узрок толиком узбуђењу. (Ах!
Поћи ће о Крстовудне, из Токаја, пре него што снег завеје Дукљу. Па ко дође у Токај добродошао, а ко остане, нека му је срећно!
Да јој деца никад више не виде Трифуна? Они морају поћи у Росију, пре зиме, пре октобра, пре него што снег завеје путеве, у планини, којом је Хунгарија опасана.
сад, да у Росију не крећу, док је овако, топло, и лепо, јесен, кроз лишће опало и пожутело, него да сачекају да завеје снег, и да, по снегу, путују. Каже, тако ће брже стићи у Росију.
зими, предвече, тонуо у мрак и блато, али је имао неколико богатих комерсаната, кријумчара, у чијим је кућама, кад завеје снег, било весело.
Наћи ће и једну Суботицу! И један Надлак! Године и сад пролазе, лето прође и лишће жуто опада, а затим ове завеје снег.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Вредне пчеле, миле тице, Остављају цветни луг, И лагане ластавице На далеки беже југ. Када стегну зимске студи, И завеје први снег, Школа нама заклон нуди, Школа наша — наш је збег, Нека лете тице лепе, Куда љупко сунце сја, Нас просвете
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Па ипак, чим ко стане пред њега и ослови га, лице му се разведри, боре се разиђу, а из ока му завеје сама благост и топлина. Опазише сви да се чича Пера променио.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
бескрајно дуга, бела пустиња, и цркве нестало, и све понова нестало, а очи засењују, и снег веје, и као да хоће да га завеје, и као скоро га завејао. ЧИСТАЧ Десило се тако да је помиловани осуђеник 12-12 остао без одеће.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Када ме завеје плавила њених очију знак. Тако час обнове напослетку постаје час растакања, кад се свет полако празни, а све чврсто и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Суседи се нису здруживали, ни дружили. Преко лета је свака кућа имала своје госте из вароши и из Горње Вароши, а кад завеје снег, две куће као два непомична и мртва брода у зимовнику.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Каткад једрима сна допловим у њу као у дом. Када ме завеје плавила њених очију знак. Затим је губим и нигде на њен не наиђем траг, Као млака светлост, драга, у сутон се
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Чами горко кисне често Пусто му је Једно зрно Евидентно Чак делује доста штетно Ал кад роди много страшно Све завеје бело брашно За погачу МОЈА ГЛАВА ДОК РАДИ РАДИ Моја глава док ради — ради Као булдожер Ил тигар млади А када не