Употреба речи завидљив у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Он је мислио да је тај официр прост, сељачког порекла, завидљив – нити зна да игра, нити да пева, него само да коцка. Костјурин није мрзео Павла, али га је оценио у себи као дрског,

Живан Шевич, који није волео коње, улизица, услужан, дрзак, завидљив, пројаха на свом коњу, прав, строг, поносит, са сабљом у руци – појава као из приче.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Јок, то се досад није чуло у овој околини уозбиљи се дјед. — А да је коњ пакостан и завидљив, да туђу срећу очима не може гледати? — наваљивао је мајстор. — Бог с тобом, немој кукавну марву ружити.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Показао си ми, светитељу, да су они племенити, а да сам ја завидљив и злобан. Натерао си ме да сам себи погледам у лице. Повредио си моје самољубље.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности