Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Опет нешто шушну. Чу се чак и топот хода човечјег... Турчин излете напоље. Истрчаше и пандури. Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога! Турчин је псовао, викао, претио свима чудима. Маринко је ћутао оборене главе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сви обрнуше главе пут кревета, на коме лежаше Јанко. Видар се сагнуо над њим, па опрезно брбољаше око њега; час му завириваше ране, час му их пипаше.
Ћипико, Иво - Пауци
Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. Завириваше у непозната лица. Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илустрованим
Успут посматрао је људство што врвљаше улицом; завириваше у излоге. Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина туђих имена, написана у туђим језицима.
— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. Настаде тајац. Иво криомице завириваше у њене плаве очи... Сунце бјеше поскочило. Испод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством.