Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Страсти, попеченија, гордост, завист, ревност, славољубије, које раздиру срца и душе великих фамилија, њима су сасвим непознате ствари.
На велике људе често се и велика завист диже. Његови зависници оклеветају га и налажу на њега да је он с неправдом и грабежом собу једну злата напунио | у
и туђа парчета нами пришива, кад ми само знамо да он лаже или да се вара, то је нами доста, начаст му његова лаж, а завист и злоба највише мучи који је у недри носи. Давно је речено: ко ће свету уста запушити? Ово није могуће.
Давно је речено да завист не зна почитати полезноје. Коју су ману они завидљиви Јудеји Христу Спаситељу находили разве што је од њихова рода био?
који се мрзе и себи взајмно завиде, при свим њиховим лепим достоинствам не имаду срце од злобе чисто и свободно, зашто завист и мрзост — то су злобе које су кадре најученијега и вреднијега сасвим заслепити, на такови га начин залудити и до
Види је завист, зашкрипи зубма од муке, но с овим се утеши, говорећи: он је не би ни оваку кадар био здјелати да му није било оном
А у онима који знаду пак тако говоре, ево нам каже Лесинг у овој басни да из њих ништа друго него завист говори, окајана, слепа завист, која не да ни видити ни познати а јошт много мање почитовати полезноје!
који знаду пак тако говоре, ево нам каже Лесинг у овој басни да из њих ништа друго него завист говори, окајана, слепа завист, која не да ни видити ни познати а јошт много мање почитовати полезноје!
Чесному чловеку не пристоје кабале, завист и проче худости. 143 Херкулес Ови славни витез, кад сврши све труде и подвиге своје, очисти земљу од вредовитих и
ослабљава нити престаје путем добродјетељи тећи и напредовати, док достигне к таковој мери совершенства гди већ и сама завист мора онемити и сакрити се, које ако се не случи за живота, а оно ће потом. Разуман се стара за једно како и за друго.
Разуман се стара за једно како и за друго. Из свега овога нека нико не закључава да је завист добра вешт, будући да и она може другда узроковати што добро и полезно; не, она остаје худа и зла, зашто њејзино
Остаје нам да речемо шта је завист и како се рађа. Завист је скорб о совршенству другога. Ово кратко опредељеније показује у исто време и шта је она и
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
УПОРИШНА ТАЧКА Издају, заседу, превару и пљачку, потере, ловце и ловачке псе, пакост и завист, мржњу убилачку, потвору, похлепу и намере зле, руски логор, тамницу немачку, брата што удара а не гледа где,
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па и бабин мали унук гимназист коракнуо подобро у живот. И њега ја гледам и поредим са собом, па почињем осећати неку завист према оној лепој, свежој глави, на којој поносно стоје густи црни залисци, док се моја коса са свим проредила те се
покрета ка сигурно бољем, у оном грозничавом грчу рада, окружен примерима што буде ону завист за племенито такмичење, у немирном, живом комешању и напетости корисне акције, кад срце дрхти да искочи; у оном дивном
Африка
Они у ствари не могу да одоле својој похлепности и лагано се дижу, један по један, за свој оброк. На завист разних тумача, кувара и бојева, који једу што остане за нама (и сувише), поклањам носачима оба канариса пива, толико
Црњански, Милош - Сеобе 2
Арнаут је то!“ То лице, са ружичастим уснама, насмејано, није будило завист у њених јетрва, иако је било лепо. За њене очи говориле су да су страшне, зле, чудне, као у буљине.
Он, каже, мисли да је узрок смрти овога пастува оно што су антички Грци звали: завист богова. Исакович, који није знао много о античким Грцима, боље рећи није знао ништа, сем да се лепој жени, у
А што је најгоре, тешко је са њима. Сваки жели од другога бољи бити. Па му се чини да је општи порок сербски: завист! Исакович му онда рече, гладећи брке, да, што се њих, Исаковича, тиче, лако ће.
Били су сасвим заборавили, сербску, завист, рођачку. У кући трговца Жолобова, после тога, неколико дана, у фамилији Исакович, само се о том говорило, снуждено.
Ако поднесе молбу, даћу му.“ Шевич је то, дрско, превео, нетачно. Завист, према свом рођаку, била је толика, да је био сав пребледео.
Свему је томе узрок, досада, мирнодопска, и завист, међусобна завист, која међу Србима влада. Све зависи од тога, како ће се, у околини Воронцова, кад се то буде
Свему је томе узрок, досада, мирнодопска, и завист, међусобна завист, која међу Србима влада. Све зависи од тога, како ће се, у околини Воронцова, кад се то буде рашчуло, оценити та
Теодосије - ЖИТИЈА
Ђаво, који од почетка мрзи добро, успео је да подстакне завист према њима. Подиже на њих завист краља угарскога. због краљевства, пошто пре међу њима није било краља, а сада се
Ђаво, који од почетка мрзи добро, успео је да подстакне завист према њима. Подиже на њих завист краља угарскога. због краљевства, пошто пре међу њима није било краља, а сада се поставише и слични њему прогласише.
и због преступљења заповести и кушања дрвета учинише да и од раја и од Бога буде одагнан, тако и на преподобнога завист подигоше, и пошто се заједно са оном поквареном змијом договорише, напрегоше све снаге да га многим нападима од стене
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али је ова себичност достигла невероватне размере код псеудоинтелектуалаца и код већине политичара. Њене су последице завист и мржња, који су често повод акцији у њихову индивидуалном и колективном животу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Јер основно осећање госпоже Дафине, тих дана, када је седела као узета, беше једна безгранична завист према обојици мушкараца, које је волела и мрзела, а једно неизмерно презирање себе саме.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁷⁰ Највећа опасност од урицања је онда када се поглед злих очију удружи са речју којом се изражава чуђење, дивљење и завист према некоме или нечему што је младо, напредно, лепо или јако, добро и сл.
и мучења иницијаната (симболична кастрација, увођење у племенске митове и тајне, симболика умирања и поновног рођења, завист према женском полу итд).
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Најзад су били изнад њега, па завист смени сажаљење. Лечили су га бесплатно у градској болници, поново позивали на свечаности и недељне ручкове, а у
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Будиму, штампао је он две мале »театралне књижице« Фернандо и Ярыка, од немачког писца Карла Екартсхаузена, и Любовная завист чрезъ едне ципеле, свакако такође превод.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Увелих врежа суши се гроза. Сỳдбина чили - вене јој мирта. (Захвата свекруг плава осмоза.) Завист зажути златом од литра. Одмиче пропаст с јабуком - тихо. (Држи се лана, плаветна слико!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само њега да двори.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Дуго је већ завист кобне мреже плела У труломе царству, под окриљем таме, Да најбољег сина своје земље склони. И мржња ју је успеху
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Јер моја реч је опет упућена вама који на себе примате суд, нека одступи од вас завист, да одступи сујетна љубав и дар неразуман, а суд праведни сачуван испитно и мерила правде и тачност истине да се
У завист не устремљавати се, нити на љубав недоличну, или незаконитог окупљања и растурања, чувати се седења на првим местима и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ако она умре, умреће му и близанци. Обојица су мушки, курјачићи, никад их не може прежалити. Ђорђева завист урекла му је жену и призвала смрт његовој кући. Данас му није платио наднице, без хлеба, божићњара и дрва га оставио.
Чини јој се да га туђе очи могу појести и украсти завист и сумња, па у кухињи не упали лампу све док и последњи надничар не стиже и не попуни последње место у кругу велике
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
То изазва најпре чуђење, па завист, а онда се за девојку, сам од себе, прилепи назив Златопрста. Жене богаташа и моћника отимале су се о чудесни вез и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' зло је, мајко, бити међ' њима: Под руку с злобом пакост путује, С њима се завист братски рукује, А лаж се увек онде находи Где их по свету подлост проводи; Ласка их двори, издајство служи, А невера
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
му је основ положена на крилима непостојаности; жеља му је страстих ужаснијех побудитељ, руковођа сл'јепи; злоћа, завист, адско насљедије, ово чојка ниже скота ставља, - ум га, опет, с бесмртнима равни!
творцем милоснијем; познај име свемогуће што је и значење твоје прама њега; ижен' таму из слијепа ума и злу завист из пакосне душе! Благи творац многомилостив је, опростиће твоје заблуждење, причислит те у вјечно блаженство.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но и другде, где није постојала пристрасност за Декартову теорију, ометало је неразумевање, а и сујета и завист, да се неоспорна истинитост Њутнове науке схвати као такова.
“. „Завист им је отровала срце“. „Касније осетише грижу савести и хтедоше да се врате у круг мојих правих пријатеља и зажелеше
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ни о ближем, ни о својима пак није се могло мислити! А пакост и завист, мржња и освета, ситне, безначајне бриге што нас немилосрдно растрзају у миру, спорови, сукоби, тежње и планови о
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
По први, можда једини пут у животу, имао сам сасвим сигурну ту испразну и нечедну импресију: Нема шта! То је завист! XXИX Ето сам опет одлутао! На сваком ћошку побјегнем сам себи с ланца. Стално ми се мрси и прекида нит.
— Немојте га слушати! То из њега говори завист!... Умјешао се и Мато. — Ја сам додуше у томе потпуни аналфабета. Слушао сам виртуозе по концертима — нема говора,
на поротнике кад се хоће да одговоре управ оно што ми желимо: а да није можда, у једном тренутку, осјетило не баш завист али нешто попут зависти, једно од оних небројених контрадикторних ја у теби?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Дете моје, ти си најсрећнији међу смртницима - рече ми Билхарц. Једног дана изазваћеш завист богова, па се онда добро чувај строге Немезе.
није била на висини моје газдарице из Кембриџа, али ја се нисам бунио нити сам правио нека поређења која би изазивала завист. У то време Енглези нису били радо виђени гости на атланској обали Француске.
Ћипико, Иво - Приповетке
другарицом, исприча јој вијест о Спасоју; у забуни и не опази да је другарица пречињала се да јој се на лицу не опази завист. И никако да се поврати кући. Стоји на једноме мјесту и замишљена гледа.
Добро је осјећала да Марко за њом пристаје, опавила је његов поглед на себи, и његову завист кад би с другима разговарала.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Син што излази из њене заштитне, тамне и влажне утробе, сукобљава се с пламеним сунцем, које сажиже и које изазива „завист и стид“ („Као вучица ти ми уми језиком вид [...] И поклони ми Њега, Сунце, и с Њиме завист и стид“).
] И поклони ми Њега, Сунце, и с Њиме завист и стид“). Синовљев однос сасвим је антитетичан: он би да се поистовети са сунцем („Сунце, једино теби што сам желео
Петровић, Растко - АФРИКА
Они у ствари не могу да одоле својој похлепности и лагано се дижу, један по један, за свој оброк. На завист разних тумача, кувара и бојева, који једу што остане за нама (и сувише), поклањам носачима оба канариса пива, толико
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Мој пријатељ обухвати је око појаса и своју главу принесе њеним грудима. Осетио сам неку завист, и дође ми да га одгурнем и заузмем његово место. Уздржао сам се... Лука удари шаком о сто.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Видиш, мој цвет љубезни, како времја сада: Завист, гордост царствујет, кротка љубов страда; Чувај се, не дај се лако преварити, Храни се, немој ти другом поверити.
Куд ум, куд воља, куда серце Тежити должно јест, радо чују. Откриваш мудро басном ласкателство, Клевету, завист; леп благородства штит На доброј токмо руци славиш; Казнити умеш надмену гордост.
Там’ злоба, завист и клевета ниска Зубма отровним добродетељ гриска, Там’ случај преки ил’ болести разне Срећу нам празне.
речи, кад вас разум влада И строга правда кад вам скиптер носи, Кад поштен човек невино не страда Нит’ паклена му завист вредност коси, Ал’ добродетељ кад се мзди нада, Па уцвиљена горке сузе роси, — Ах’ онда!
Оружија своја Врагом полагајут Ишчушче покоја, Но не обрјетајут: Завист, мерзост, злоба Меж ими до гроба, Вожда не имушче.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Међу људма си, међу ближњима!...“ Ал’ зло је, мајко, бити међ’ њима: Под руку с злобом пакост путује, С њима се завист братски рукује, А лаж се увек онде находи, Где их по свету подлост проводи; Ласка их двори, издајство служи, А
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Смерни, то прво. Скрушени. Понизни. Да их не распињу жеље тела, пожуда и похлепа. Жудње моћи. Да завист поломи зубе о њихову кроткост и благородност. Какви су они?
Охолост која не познаје обзире. Сировост, крвожедност, дивљаштво. Светина: Дадара је гађао свога супарника. Завист и пакост су натегнули његов лук. Љубомора. Жуч.
Можда ово из мене проговара жуч. Страшна завист. Ја, ситан, чвргав, хром. Он, леп, силан, биковит. Ја плашљив. Он јуначан.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Паланка најзад увиде да судбина неће да интервенише, и да ће Павле истински отићи у Париз. Завист устукну, и начини места иронији. — Крили су, јер сигурно ни сами нису могли да верују да ће их то снаћи.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— недостатак, мањак НЕДОУМЈЕНИЈЕ — недоумица, сумња, неизвесност НЕЖЕ — него НЕЖЕЛИ — неголи НЕНАВИСТ — мржња, завист НЕПОСТИЖИМ — недокучљив, непостижан НЕПРОЛАЗИМИ — непроходан НЕЧАЈАНИ — неочекиван НЕЧУВСТВИТЕЛАН — безосећајан,
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
пуних мула, крви, сламе, донесе на свет једно дете и крваву постељицу, ма наказу, без имена, са очима бледим као Завист, ја ћу бацити преко тога још остатке своје обуће и одела и сламарице и пороке, и шупље ваше погледе, и покрете ваше
Као вучица ти ми уми језиком вид И мрачну пругу беса низ дивљу ову кичму И поклони ми Њега, Сунце, и с Њиме завист и стид Година толико већ је да спремам дивљу сич му: Поклони Сунце, чија прљи ме врела сачма Залуд ме млеко твоје
вучица ми уми влажним језиком вид Нит мрачну пругу беса низ ову вечну кичму да спреми ме за Сунца огањ, са њим на завист и стид Па ипак година толко ко звер отровну носим сич му.
столицу празан, без воље, Загледан како квасе влажни дланови рубље: Постеља залуд чека да изнури још боље Живот мој, завист јој и среброљубље, Похлепно цвиле да легнем опет у гроб; Расејано се смеши и гледа сузних очију блесави у мени роб.
А Вук? ја: Вук! Врелина ми свиће из крви, Из крви зора за врхунце; Из крви овај страшни хук, И завист ова која се стрви; Из крви ... А пријатељ: ”Господе, он ти вели: Ти знаш да лице твоје штујем!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Али што да се чини? Ето, видите каква је завист безочна! То исто своме добру злокоби и воли зло теглити него свога брата у добру гледати, којано и на његово
И од Максимијана се није могло затајати, те га подиже то чудо на завист и није могао отрпити него ли ухвати тога чуднога мученикова слугу, што му име бијаше Луп, и даде га посећи.
Него со тога вам великоношења, сасма браћу вашу цвелите тегобом, дижући вам на завист господу да налажу тежи данак и порцију и сваку честу многу побирију.
И то размеће н разбија бригу, срђење ташка, наглост заустеже, једовину кроча, сласт разлива, тије и растапља завист и ману, износи кицоштво, облакшава и весели надање, ако и бојању за штогод [разлога има], како и одашта ли љути се,