Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Но један који пише и жели поправити нарави људске, сасвим ваља да је чист од овога порока који се рађа из зависти. Зато надлежи добро знати да богатство, власт и господство прекрасне су вешти у оном паметном и добродјетељном мужу
Ако ли нас пак ко из злобе, зависти или незнања оговара и туђа парчета нами пришива, кад ми само знамо да он лаже или да се вара, то је нами доста, начаст
су поглавари народни просвештени и опште ползе прави ревнитељи и желатељи; а ту гди по несрећи бива, по вишој части из зависти произлази. Давно је речено да завист не зна почитати полезноје.
Је ли икакав пророк из њега произишао?” Бедно сујеверије! Гнусни пород скаредне и слепе зависти! Ко је они! И шта је ови? Та ми га знамо!
| 130 Славуј и паун У један лепи прољетни дан слатко појаше славуј. Остале птице, неке из зависти а неке из простоте и недостатка осећања, нити се обзираху да га виуде.
кад би добро расудити могли: какова њиховој жељи и намјеренију противна дјејствија и сљедствија из њихове худе зависти рађају се и происходе. Но нека њих настрану, хајдемо ми к нашем лепшем и бољем послу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти. Ту су шупе, амбари, голубињаци. Три камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за
Африка
има сву чежњу ако је удаљен и своју најбољу мисао када су заједно; но и ту је немогуће приметити ма сенку љубоморе или зависти.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај човек мора да је имао гладног оца, па је сав саздан у зависти. Мора да су га родитељи спремали за попа, па говори кроз нос, а само је случајно залутао у војску и дочепао се Двора.
Теодосије - ЖИТИЈА
Вишњему“ и који је због тога био свргнут са небеса на земљу заједно са силама које су одступиле с њим; који је отац зависти и мржње и лажи; који је од почетка човекоубица ђаво; који позавидевши првом човеку Адаму на почасти и подигавши се
После очева одласка Вукан обузет непокорношћу и поставши роб зависти, рече у себи: — Приближиће се крају дани оца мојега, и тада ћу своју одмазду извршити.
Постаде слуга зависти и злобе, и упропасти душу своју одсуством страха Божјег, и за многа добра Стефанова — безбројна зла, празноумни,
иночког живота Бога хваљаше, говорећи: — Благословено да је војинство небескога цара, којим се земаљскога војинства и зависти, мржње и смрти ослободих!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У тешкој борби за живот развила су се међу самом рајом осећања зависти, мржње, каткад и пакости. Али не треба сувише оштро осуђивати ове стварне мане; оне нису производ битних особина
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
свом детету дали име Завид или Злоба, они се више не боје да ће му наудити зли духови јер им је дете ионако извргнуто зависти, објашњава Маретић.⁸⁶ У ову групу имена спадају и многа имена која на свом почетку имају негацију „не“.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
С поносом је пролазио наш Јова поред комшија, који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу, а сада видели и ћурана. И то каквог ћурана!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Често би добацивали артиљерцима: „Лако је вама“. Било је у тим речима зависти, а помало и нетрпељивости. „Море љубићеш ову цевку!“ — одговарали су артиљерци...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја седим међу слушаоцима и слушам то, без икакве зависти, још увек у похабаном оделу бившег официра и нико ме не познаје и нико не зна.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
“ И све би затим уздахнуле тио Што њима таку Бог лепоту не да... Ал од то доба због доброте њине, Што нису биле од зависти слепе, Мирјам им даде дражи и милине И драгоцени дар да буду лепе...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
неблагодарног | света, од кога су се они толико одвајали, бежали, али којега су се толико исто и бојали, јер је, услед зависти, тај свет увек готов да се подсмене, сити и зазлорадује, — знало се: да они, од увек, што, год би се десило у њихној
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Пратиле га мржње и зависти хајке; На грлу су му завиделе виле Кад му песму чују сред мрачне планине С пролећа цветна и у лета жарка, Да се
што је све до зоре саме, Поред добрих коња, под опремом сјајном, Чекала на битку увијену тајном Косовске вечере и зависти мрачне.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ни бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он најмлађи царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне ђевојке.
Брат његов што је главу изио од зависти и као најпаметнији чоек на свијету, почне мрзјети на свога брата краља, те шта ће како ли ће да га смакне с овога
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Испочетка сам мислио да они све то из зависти раде; не будући свети, не би ради ни да се ко други посвети. Но, мало-помало, чрез дуго време лепо ти ме учинише, те
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тада је сазнала да би је све ове надничарке, које свакога дана с пуним прегачама излазе из њене куће, из зависти изгазиле заједно с хлебом којим их она храни. И деца би им поскапала од глади да није њене лаке руке и меког срца.
Можда се и он сам понудио попу да би се њему светио из зависти сиротињске? Био је и мрак. Никола није био у соби да све види, а што је рекао да га је Симка брзо истерала, то није
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ни галеб не би брже. Очеви су их с поносом пратили погледом, а дечаци из града, пуни зависти, нису престајали да се питају откуд малим острвљанима једра каква нико није видео. — Шта је то сада?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ Вожд погубни кад ријеч изрече, пуну к творцу отровне зависти, милиони јекнуше гласовах у развратне, одметне полкове: поздравља га с удивљењем сваки, једногласно вјерност
Колебљу се густи легиони ка по равни сазрела житија која косу к погибији брусе кад их луди узмуте вихори. „О зависти преотровне жертво, виновници вјечне погибије!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
а не ослањати се на које год било место Земљина шара да би је све државе и сви народи прихватили без устручавања и зависти. Зато се одбор одлучио за Земљин квадрант“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тада се ја разјарих (богами не из зависти), само да сте ме видели! „Слушај ти, рекох, Свидригајлове Свидригајловићу, наредићу сместа да се спусте ове овде
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У ствари, то није била мржња, већ више као неко удивљење, с трунчицом зависти, можда. И још, као нека носталгија. И то не носталгија за рођеним оцем, већ баш за том непредстављивом и невиђеном
О, ђаволски ли замамљиве, зависти достојне ствари: бити „други”! Не, не мислим да је то знак слабости, ништавности. Чини ми се да је то напросто један
Чисто ме на сузе гони призор такве среће. А, вјерујте ми, то нису сузе зависти. Људи ми се, под памучним балдахином такве среће, под ниском, непробојном капом тог небосклона, виде бескрајно тужни,
А послије још неког времена, кад је све то прошло, упитао сам се једном: „Збиља, да то није ипак била клица зависти у теби?” Насмијао сам се.
хоће да одговоре управ оно што ми желимо: а да није можда, у једном тренутку, осјетило не баш завист али нешто попут зависти, једно од оних небројених контрадикторних ја у теби?
то није ствар освједочења, то је онај специфични облик нетрпељивости управљаних према управљачима, састављен од зависти, од злобе инфериорнога и од дремуцкајуће али увијек живе спремности на буну и гунђање, коју, кад нам тако конвенира,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ни бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он најмлађи царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне ђевојке.
Тако ћу све радити док још двојица онијех другова мојијех не свисну, као и они остали, од муке и зависти. Сада хајде збогом; ко те спремио, тако му кажи. Садразан оде и дође у двор инглеске краљице.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Када су моји другови, који упркос доброј опреми, ништа нису уловили, дошли до мене, позеленели су од зависти. Дуго сам чувао своју тајну и уживао у монополу, док коначно нисам пред божићним расположењем попустио.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али моји другови у творници, па ни Ајлерс, који ме је овде довео, нису показивали ни знака зависти. Они су се слагали са Џимом који им је рекао да сам ја “паметан деран”.
Петровић, Растко - АФРИКА
има сву чежњу ако је удаљен и своју најбољу мисао када су заједно; но и ту је немогуће приметити ма сенку љубоморе или зависти.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Научи с’ сносит судбу: свега Лишити с’ кад добродетељ иште! Крик серпског рода звезде домаша већ Противу злобе, зависти, неслоге! Дај, Роде, преобуци с’в нову Ризу доброте и божја света! На вас погледа младежи цели свет!
Од црне злобе, зависти јетке Стрепио ниси нигда, Нит’ жалост, патња, ни болест разна Потресе дух ти игда. Лакомост гладна, што туђе
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
беше јунак, храбар, разборит; Ал’ старост — знаш, остарео је, А старост често умљем помери, Постаје злобна, пуна зависти. — (Шуловић, Мићић и Вуксан.) А откуд и докле ћете ви? МИЋИЋ: До тебе, господару!
Људске су труди, Миро, без срца, А то што таким крсте именом Гадно је клупче самог отрова, У њем’ се легу чеда зависти: Издајство, злоба, пакост, невера — Па кад одрасту, кад набујају, Верна се браћа снажно загрле, И заверив се чуда
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Доста је сад — одлази! (Крајишник одлази.) Човек је, веле, чедо љубави — Да ко је пород злобе, зависти? Или су ово двоје близанци, Што блудна жена, срце човечје, С јараном својим — црним ђаволом — Незакониту љубав
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
распуштеност, идолопоклонство, врачање, непријатељства, свађа, љубоморност, срџба, себичност, раздори, странчарења, зависти, пијанке, разуздане гозбе и овима слична, на која вас унапред упозоравам, како сам и прије упозорио: они који чине
Покушао је да укроти своје тело мучеништвом као да њиме може да сузбије грехове себичности, зависти и мржње. Хтео је да се изнутра очисти, а да не посегне за љубављу, благошћу и кроткошћу.
Зашто? Просто зато што је Дадара постао неко. То кажем без пакосног смијуљка и злобне зависти. Мрзим га. То је тачно. Али мржња ме никад није толико заслепљивала да не бих могао признати једну очигледну истину.
Добро, може ми неко пребацити да сам пакостан, да сам склон испразном препирању и да болујем од зависти. Неки већ на мене показују прстом као на надуту, свадљиву, мрзовољну незналицу којој све смета. И Доротејев миш.
И тако испада да он уопште и није крив, дакле није издао, него је само недужна жртва нечије пакости и зависти. Не, ја се збиља не бих уклештавао између Доротеја и његовог малог друга глодара, и не би ме се тицало што њих
на својој постељи, отрулој од излежавања, Димитрије је шкиљио отуд на мене, мотрећи изједна не би ли на мени видео грч зависти и беса. Знао сам то, па сам се правио невешт.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И две „отмјене” породице су присутне дају тон, и старају се да некога нечим задиве и задену му жаоку зависти у срце... Све плесниво. Нема ни праве јагме за имањем, ни сиротињског поноса на кућу и име док последњи потомак траје.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ти љубави си сан, Ти жељна мисо што уљушка ми дан: Ти болна жудња колко ме кошташе тела; Ти вољна, болна патња, ти зависти ми бела. О, страшна, ти!
Али одгађања. Признајем ипак: Побеђен сам! Али подлости твоје, али несталности. Поред све своје мржње, поред зависти: Побеђен сам. Увек ти бејах присан. И онда. И онда такође. И када је потекла први пут ова крв из мене.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на Косову с кнезом Лазаром нису борили сви подједнако, него да су неки „гледали кроз прсте“, те да је „због те невере, зависти и неслоге неваљалих и неверних људи била изгубљена косовска битка“. Али ни М.
Неких педесетак година затим већ се говори о људима који су „гледали кроз прсте“, о „невери, зависти и неслози неверних И неваљалих људи“. У истом, ХУ веку помиње се и један одређени издајник: Пробисцио.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Заради зависти некад браћа Јосифа, свога им млађега брата, продадоше за роба Јегиптеном. Ништа друго коју ифтиру на њега не имадоше
Ама ти на саму, где те нико не види, тешко се поплачи за другом ти и уздахни од срдца. О ЗАВИСТИ Све се једни на друге узгледамо како неки те неки носе се, да сви онако се држимо ка безочне жентурине, сиромашним