Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ах, сам начаток бил мње нешчастљив, что ја родил еја, всјак бил завистљив: вси удручали, дихат не дали мње бједному, мње бједному.
в том не пребил, измјењајас, измјењајас, Ашче ли кому ја приклоњу еја, злобној трудит еја да разлучу еја: нес он завистљив, да би ја шчастљив с кого не бил, с кого не бил.