Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Његова је памет кâ и прије шта је била, дакле, друго не може бити него ники завит. — И ја садак то мислим! — вели Бујас. — Какав завит? — запита Бакоња. — Липо!
— И ја садак то мислим! — вели Бујас. — Какав завит? — запита Бакоња. — Липо! Човик се завитовâ да неће излазити из камаре за нико вриме, или, најпослин, и до смрти.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сва одела отворене боје, Хаљине и све ћу блистне свући, Плачно што је к’о и срце моје, Сав с’ у чрно завит и обући: Јер ме љуба и не љуби моја.