Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда сви појурише, па шашаво кидисаше на њега и опколише га. Тада сав задихан, звиждући у пиштаљку, један позорник завитла се усред оне гомиле и снажно шчепа Јуришића. За њим као без душе, долети још један у помоћ.
Црњански, Милош - Сеобе 2
реда коњаника, па да пређе у кас, затим у галоп, и да најзад ћутке полегне по коњу и јури по зеленој трави, све док не завитла као бичем, сабљом, по глави.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Онај се још знојио по темену и по томе сам знао да се плаши. Од неког ко из чистог мира или досаде завитла књигу насред часа увек је могуће очекивати и нешто горе.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Нечујно протекоше крај грања острва и појавише се, изненада на средини реке, у матици, која их завитла. Два прва чамца се насукаше на песак.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(...) Кад дете паде на земљу Бог га ухвати за ноге и завитла преко куле, а родиљина мати брже на ону страну, па рашири кецељу и у њој га прихвати да се не угрува.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Да га научи памети, јуначина Миш зграби га за уши — оне су тада биле нормалне, као и код других. Животиња — завитла га неколико пута око себе, и баци га далеко од шуме у којој је, као ждероња, избио на рђав глас.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Све то може да буде добро у лирским стиховима и у патетичним сценама, при експлозијама страсти и када се машта завитла, али те оргије речи и боја, та високо подигнута нота најзад замара и читалац зажели мало више природности и мира.
Милићевић, Вук - Беспуће
Топао вјетар дигне покаткад дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури, у неколико махова, улицу; тресне вратима каване, задрма прозоре; негдје у
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
преда мном је војнов сене!' Те намигнув измичаром, постиђеним женским каром, ти завитла, ја прихватих; — ал' како си била дивна у заносу жара кивна: да те видим још једноме, слатки громе, оружје ти натраг
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
а буздован зауји више куће, а Стојша брже истрчи пред кућу па му не дадне ни на земљу пасти, него га дочека у руке па завитла њим чак на трећи хатар. Змај кад то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!
а буздован зауји више куће, а Стојша истрчи пред кућу, па му не дадне ни на земљу пасти, него га дочека у руке па завитла њим чак на четврти хатар. Кад змај то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Траже један другога, а бога моле да се не нађу, јер што онда да раде? Најзад, матори завитла у Сулетовом правцу кинеску вазу због које би Зоки убио и рођену кеву, толико је обожава.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја... Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела неба...
Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом... Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота. Паде неколико жутих, зрелих крушака...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Припуцаше пушке од некуд. — Уааа! — Не даааај! — Предајте се! — Пуцај! Као илински вихор, заљуља се и завитла се цела ова леса од народа. Све као бесно, као острвљена звер, јурну за бегунцима...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
буздован зауји више куће, а Стојша брже истрчи пред кућу па му не дадне ни на земљу пасти него га дочека у руке па га завитла преко змаја чак на други хатар. Кад змај то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!
а буздован зауји више куће, а Стојша брже истрчи пред кућу па му не дадне ни на земљу пасти, него га дочека у руке па завитла њим чак на трећи хатар. Змај кад то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!
а буздован зауји више куће, а Стојша брже истрчи пред кућу па му не дадне ни на земљу пасти, него га дочека у руке па завитла њим чак на четврти хатар. Кад змај то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња сустопице за Срдаром. Кад стигоше испод русја, али нема ни сплате ни лађе. Дундак зазвијука и завитла руком. — Шта мислиш, Дундаче? — пита га Срдар. — Мислим да су и’ потопили ако су имали времена...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Друге шаке гњечиће њене слабине. Вукашин ће појести имање. Да скочи с кола, сломи пушку о точак, завитла у Врзину кесу из недара и пође пешице по пртини? Да запева у инат свима?
Нисам заслужио да ме истераш из куће, да не платиш муку... И још столицом завитла на мене. Што ме само не удари! До под мишке набио бих те у земљу. Чекај док сване, сутра ћу ја тебе!
Узе свиралу из торбе, продува је, поче песму, мала му је и сувише спора за његову радост, па се разигра и завитла у колу, дугом, ситном, без краја. Не обзире се на женине молбе, прекоре и клетве да престане.
Деца се згомилала у вратима и нешто весело довикују оцу. Смејући се, селак из све снаге завитла петла укруг, и витлао га је све дотле док петао без главе, раширених крила, не паде у снег.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
нешто грозно оштро, онако исто као она кружна жица, сече, стеже, гуши и дави му крвави гркљан па му неки нови каламбур завитла мозак и он се залелуја на дрхтавим ногама, затетура неколико корака па се стропошта.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— викну Ђурица. — Можете ме убити, али сад немам. — Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави.
Ћипико, Иво - Приповетке
на лажину, па, кад их је ископао подоста, смјести се на страну дражице, докле сунце још није допрло, надије све удице, завитла и баци подаље у море. Пушећи, трпељиво ишчекује да у дну затегне, и непомично једнако гледа у море.
Дангуба, прокуњавши, дохвати трстику, надије и завитла у сунце. Олово тек што пљусне, нагло тоне у дубину. Он га прати погледом и — чека...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Глава десно, а капа се Лево ’ери: Капа хоће да се глави Не замери. Глава лево, капа десно Завитла се. Није капа апа-драпа, Пази на се. Знамо, Мијо, у какву си Пао мрежу, Ал’ још капа одржава Равнотежу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— „Мајданци, на скуп!“ Скупише се. Ја узја' ата и завитла' сабљетином: — „Симеун Пејић Рудар, ђак од манастира Гомјенице!“ — па ободо' ђогу низ Котаре равне.
Збиља, да то није капетан с Кадине Воде? — Ама, какав капетан, какви наши, крст вам, 'оћу рећи шиљак џамијски! — завитла Белемез 'анџарином! — Не сијеци, Белемезе, ја сам... Давид викну један мален човјек, готово прирастô за земљу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ни птица нам неће промаћи у село, а да је нас двоје не опазимо! — свечано обећа стари пољар и младићски завитла по ваздуху својим нераздвојним штапом.