Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Мирни Пруси неће ни мрава да згазе! Разваљена кола, бачве, противколци, пун коњске и људске мокраће и газе завичај; и пламте још амбари пуни жита и мишева; некошена трава, труне грозд на грани, зрно у махуни, а пет сељака,
7. Победа ће (с нама полети у пад!) оловом у пилулама да ти лечи глад. Завичај ће (гини!) у сунчани дан дубоко у глини да ти нађе стан. Слобода ће (труни!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
, бити унапређен ВЕЛЧЕР, нем., лекарски помоћник, ранар. ВЕЋИЛ, тур., заступник ВИЛАЈЕТ, тур., земља, област, завичај ВИТИЈА, грч. рус., беседник ВЈАШЧИ, рус. слов., већи ВЛАДЈЕЈУШЧИ, рус. слон., владајући ВЛИВАНИЈЕ, рус. слон.
, коњ који носи товар СЕЛАМЕТ, САЛАМЕТ, тур., добар пут, срећа, успех СЕНТ, тур., завичај СИЛАЈ, СИЛАХ, тур., кожни појас, у који се задева оружје СИНОЏИЈА, члан Синода, Савета СИРЕЧ, слон.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
би онај разумио који је своје рођено морао послати у туђину, или који је сам у својој младости морао оставити свој завичај.
Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне. Људи ме гледаше као странца. Мојој матери неста смеха са усана.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Цео његов план селидбе у Росију био је пропао. Све се, као нека кула у ваздуху, око њега рушило, при том повратку у завичај, још једном. Све што се са њим било у Вијени догодило, чинило му се тако лудо.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Пошто се нису могли помирити са тим да подносе мрску насилничку владавину која их је сатирала, напуштали су завичај не обазирући се на материјалне интересе, да потраже гостољубивију отаџбину.
Сви воле свој завичај. Чак и код оних који су се одселили и годинама живе ван свога завичаја, остала је љубав за својим селом и планином.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мада је са оне стране Рајне био његов завичај, земља његове породице, он се био толико навикао да мисли аустријски, да је врло слабо осећао носталгију за ловиштима,
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
болују од осврта и растанака, за оне који не пале и не жаре, за старе подвиге и за славе старе, за оне чији је завичај на обалама прошлости остô, за њихово горко сећања задовољство, за оне који угашена сунца бране, који се сећају
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Родитељи у једном забитом јужном селу беху му већ одавно помрли, а завичај избледео као метафора. Усијани камен под стопалима, зујање мува, досада и прашњави облак усред кога тутњи стадо оваца
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јан је имао ујака, који је младост провео у Француској и који се средовјечан врати у завичај, запојен новим мислима, противним старинском властеоском реду и обичајима. Звао се Вацлав Н.
свијетом, њему, племићу од старине, рођену у древном двору у питомој земљи, гајену за свјетски живот, буде нови завичај и по свој прилици гроб!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ИИИ Песник детињства, Ћопић је и песник села: детињство и завичај у његовој су причи чврсто повезани. Детињство је песник, а завичај, то јест село, грађа која се поетски преобличава и
Детињство је песник, а завичај, то јест село, грађа која се поетски преобличава и осмишљава. Први наук песник је добио од природе: њене кружне
Ћопићева везаност за такво стање могла би изједначити с љубављу. Слика села двоструко је идеализована: завичај је најдубље доживљен у детињству које се више вратити неће, што је повезано са нашом омиљеном илузијом даје на земљи
оне стране Рудника, тај зелени троугао између Крагујевца, Милановца и Краљева, и стоји као врело чудесних ритмова, као завичај невиних слика и метафора, као једно од плоднијих искустава послератног српског песништва.
Гружа је синоним за завичај; то је муза која надахњује, дарива, подстиче; она даје и полет, и материјал Нова Ерићева збирка, Славуј и сунце,
Гружа, песнички и људски завичај Ерићев, пуна кротких увала, благих заравни, градина, ливада, и малих, ледених башта уз потоке, струји кроз крвоток
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И он тајом остави занат, родбину и завичај, и 31. јула 1757. године закуца на врата фрушкогорског манастира Хопова. Хоповском игуману Теодору Милутиновићу,
Он је неколико пута долазио у завичај и сачувао јако национално осећање. »Ја сам, вели он у једном писму, свагда љубио славно име Србин више него живот
Учио је гимназију у Карловцима. Вративши се у завичај, сељакајући се из места у место, дође до Млетака, где постане коректор словенске штампарије и отада почиње се бавити
1834. ступао је у фрањевачки ред,69 из кога је изишао брзо, већ 1836. Он оставља завичај, иде на Исток, постаје учитељ језика у грчкој школи на острву Халки, потом у Цариграду и Бруси. 1844.
Вративши се у завичај, живео је доста повучено и неактивно све до саме смрти. Последње године живота провео је у Сомбору. Умро је 26.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
23. Ја мора ићи у даљну покрајину И оставити мили завичај, Долине, гаје, брда још висину, Ди заче живит мог живота мај, И оставити срца сву милину, Живота мога драгоцени
Ох ту његов грдни јаде! Кад сунашце понестаде, Кад завичај слађан ману, На срдашцу љуту рану, Када из ње крв потече, Заш' не пусти да истече?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Потопљен као и свака прошлост, завичај ће живјети својим животом нијеме сјенке и за ведра, сунчана дана, он ће се, вјероватно, чак и назирати у сијерој
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' какве смо на земљи срећице, отеће нам још и тај завичај. О ШЕКСПИРОВОЈ ТРИСТАГОДИШЊИЦИ Вештака вечног творилачка свест умарала се мучних дана шест Док створи свет: светлине
АНДРЕЈЕВИЋУ Не суди мени, пресуђена сени, не суди ми занесен покушај из оних светова благословени' у стари те домамит завичај! Ал' чим да те мамим? чим да те зовем? чим да ти тепам, да ти говем?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А Милош тужан и жалостан за Дивоњом врати се кући да види свој завичај, па кад не нађе ништа већ само двије тополе гдје су никле из његовог кућишта, пресвисне и он од жалости.
Онда му домаћин дâ два јунца, а он му захвали па пође кући. Кад дође у свој завичај, стану га сретати познаници и питати: — Чија су ти то говеда?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
грозд ти схвате неписмен и писмен, у топлој струји очувајте места, из којих точи благост Божје климе, што бићу чува завичај и име идејо мудра летења и мреста.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
! Ех, кад би нашли чаробни крај, Црвеног Врапца завичај!“ Једнога дана, прича нам каже, другови пошли да Врапца траже.
“ Мајмунче за њим рече: Африка, топли крај, гдје врело сунце пече нама је завичај! Африка зове нас, нама је тамо спас, другови, сви у кас!“ Весело слонче труби: „Хајдмо у гнијездо старо!
ВЕЧИТО ЛЕТО Високе трске зелена ћуба њише се покрај реке. Мочвара ту је, завичај драги грлатог жапца Креке. Ту Креко води весели хор, слуша га месец одозгор.
“ Прочитах писмо, на њему оста од суза безброј мрља, па склопих очи: завичај видим, пролеће тамо шврља. Кишица топла по гају шкропи и тугу зимску сапра, у родном крају и у мом срцу весело
Камила плови, пустињска лаћа, морнарску главу високо држи. Завичај њен је пешчано море где вихор праши и сунце пржи. Камиле-лађе одувек броде кроз пустош врелу, морем без воде.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Много бих могао видети овде да ми у завичају очи не ископаше. Морам се вратити по вид свој. Али како да завичај нађем слеп?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
НАРОДНИ ВЕЗ Крв ми везе вез по души, страшћу ме животиња гуши, и тка ми у живот тло: завичај мој, равницу што зре где пијан распасан сељак мре, у крви што је сво добро, не зло.
СТРАЖИЛОВО Лутам, још, витак, са сребрним луком, расцветане трешње, из заседа, мамим, али, иза гора, завичај већ слутим, где ћу смех, под јаблановима самим, да сахраним.
Лутам, још, витак, са сребрним луком, расцветане трешње, из заседа, мамим, али, иза гора, завичај већ слутим, где ћу смех, под јаблановима самим, да сахраним.
Лутам, још, витак, по мостовима туђим, на мирисне реке прилежем, па ћутим, али, под водама, завичај већ видим, откуд пођох, посут лишћем жутим и расутим.
Лутам, још, витак, по мостовима туђим, на мирисне реке прилежем, па ћутим, али, под водама, завичај већ видим, откуд пођох, посут лишћем жутим и расутим. Дрхтим, још, витак, од река и небеса.
свилену и прозирну, чим, уплашено, спустим девојачко тело, кроз маслину мирну, видим, далеко, опет, лишће свело и завичај облачан. И, тако, без кретње, туђину, пољупцем, дижем, у ветрове пролетње.
Таласај, милуј, спавај – као јарак сад чека завичај, да трулим, и да се никуд више не винем, жив. Кад изнемогнем, и мога распадања талог сливаће се у таму, кроз река
Не само ја, и он, него и толики други. Хиљаде, милиони! Помислих: како ли ће ме дочекати мој завичај? Трешње су сад свакако већ румене, а села су сад весела.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
у коме се налазе и заврши овако: — То нас нагони да оставимо свој крај и своје куће, па да пођемо у свет тражити бољи завичај.
с пуно слутње, и радије би остао да причека још који дан, па да и он остави кости у том кршу, неголи да тражи боли завичај; многе од жена гласно наричу и опраштају се са умрлима, којима гробове остављају; луди се отимају да се сами не би
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
П.П.П.П.П. (Прва подругљива песма против повратка природи) Кажу: „Вратимо се природи!” За човека Она је што и завичај за одсељено јато. А шта нас то прелепо у природи чека? Магла, и киша, и, изнад свега, блато!
” „За пиће, за провод, за добру клопу Мараму бих са главе дала! Продајем завичај, последњу стопу — никаквог немам морала... Да могу, продала бих целу Европу Од Атлантика до Урала!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда му домаћин да два јунца, а он му захвали па пође кући. Кад дође у свој завичај, стану 99 га сретати познаници и питати: „Чија су ти то | говеда?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
взаиман, взајмни — узајаман, узајамни взор — поглед, узор вид — изглед, облик видим — видљив вилајет — земља, завичај високопочитајем — високопоштован високоумије — охолост, умишљеност о сопственој величини вита — бета, б (грчко
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
сваки пејзаж презире, узбуђење за лошег сликара и уседелице, не за оног несрећног учитеља, за њега не, а овај његов завичај је беда, сажаљење због кога се кајеш.
Зашто лаже себе? То је ова преровска земља што још стругуће по жилама, ово је последња криза, последње искушење, завичај, гробови, успомене, оков је све то, с њиме се ништа не може постићи у животу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То је било у јесен 1813. године. У јесен 1842. Љубица је напуштала свој завичај, још жива. Из Новог Сада, млади Михаило је стрепео за мајку, која је, последња од Обреновића, остала у Србији, и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда му домаћин да два јунца, а он му захвали па пође кући. Кад дође у свој завичај, стану га сретати познаници и питати: — Чија су ти то говеда?
— узица гумина — „врло дебело уже којим се вежу велике лађе“ дава — парница деверати — некако живети девлет — завичај дегати се — препирати се денија — бденија, ночне службе у цркви дењиз — море десетак (суд) — бачва диван — веће,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ал' ја ћу са срцем ићи све до гроба. И предео мира, у завичај мрака: Оставићу сунцу моје срећне дане И велике жеље, још недопеване, И буктињу вере, к'о песму јунака, Док ми срце
Изгубљени људи и столећа, Као речи, к'о облици звука; Изгубљене песме и пролећа, Борбе, страсти и завичај мука. У баштама мирног заборава, У поднебљу умрлих опела Женска коса и лепота спава Са тишином и шапатом јела.
Из снова прошлих, пријатних к'о дýге Нисам видео овај живот груби, Већ моје небо, мој завичај туге И тебе с венцем што ти косу љуби. И тебе с венцем.
Отићи ће борба. И доћи ће сни И љубав и радост под твоја окриља, Мој завичај неге, где ми одмор спи. Још нам душе могу да дрхте од миља, Лепоте, што пружа даљина и сан: Да се заборави и живот
Отићи ће борба. И доћи ће сни И раскош и живот под твоја окриља, И завичај рада, где нам снага спи. У кући под небом пуној сунца, биља, У кући нејасној и чудној к'о сан Срело се нас двоје и
Још ћу чекати, иако сам дуго чек'о. Десет месеци од мене моји су далеко. Пре тол'ко ја сам оставио њу, Завичај, децу и дом свој лепи. Тад зима беше, сад жита зру. А она не пише, а душа стрепи.
Ћипико, Иво - Приповетке
Браћа не знају куда ће и гдје ће стићи. Не познају стари завичај својих пређа. Они тек из причања и јуначких пјесама познају земљу у коју иду.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Мисао и поредак – то је она светлост којом је везир Јусуф хтео „само делимично да обасја“ свој завичај. Цела прича коју „Мост на Жепи“ садржи може се, према томе, пресликавати на стални, вечни човеков напор да уреди,
лишене свог основног простора, а како као појединац коме одузимају и празне – протерујући народ и рушећи светиње – завичај?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
одметање у Турску, и као паралелно с ранијим газда-Марковим такође драматичним бекством из нове куће и враћањем у завичај.
то што се Вук Исакович при одласку из завичаја (на војну) буди из сна, а успављује се при повратку (са војне) у завичај, представља чудесно леп пример прстенасте композиције.
угледао бескрајни круг са звездом), али је једном кроз празнину отишао из завичаја, док се други пут кроз њу вратио у завичај (као што је и симболички круг једном угледао при изласку из сна, а други пут при уласку у сан).
Најпре, то што је Вуковоме одласку из завичаја придодао излазак из сна, а његовом је повратку у завичај додао улазак у сан, Црњанском је омогућило да исприповедане догађаје уоквири сном као знаком о присуству једног
Лутам, / још, / витак, / са сребрним луком, расцветане трешње, / из заседа, / мамим, али, / иза гора, / завичај већ слутим, где ћу смех, / под јаблановима самим, да сахраним.
врхови Урала - песник даје сасвим конкретно објашњење: „Загледан у мрачне прозоре (у возу којим се у завичај враћа - Н. П.
позабавити; наиме, кретањем пука и његовог предводитеља Вука Исаковича из завичаја у туђину, па из туђине назад у завичај.
да има два тока: спољњи чини одлазак на војну Славонско-подунавског пука, његово учешће у биткама и његов повратак у завичај; унутарњи обухвата три средишња лика у породичноме кругу, који касније прелази у љубавни троугао.
је за разумевање Сеоба свакако важно то што Славонско-подуски пук креће на далеки фронт из завичаја који му није прави завичај, и што се - после заузећа неких француских градова и склапања примирја - са рањенима и унакаженима десеткован враћа у
и што се - после заузећа неких француских градова и склапања примирја - са рањенима и унакаженима десеткован враћа у завичај који му, опет, није прави завичај.
градова и склапања примирја - са рањенима и унакаженима десеткован враћа у завичај који му, опет, није прави завичај. На једном и другом крају војног похода српских ратника има нешто од привида, обмане и варљивог сна.
Цео један народ има привремен и привидан завичај, у блату и магли, поред великих река. Ратници његови из блата и магле одлазе на војну као из завичаја, и у њих се
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А Селим то осећаше и беше му драго. Изгледа да је тек сад видео и људе и завичај. Нешто је јаче остарио, суморност му се подвукла, лице још црње, очи дубље упале, али у свој снази неко свечано
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Поток тече даље, даље.. Шта је њему завичај Њега море к себи зове, Мио му је позив тај. А под кровом наше среће Беше момче, живи плам.
Да л’ је жив још или не? Године су пролазиле — Поток, сузе, уздисај: Путник-патник, сит даљине, Врати с’ у свој завичај. Остала му душа чиста, Срце здраво, живи плам. „Срце моје — он сад вели — Роду, својти поклањам.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Држиш у руци ватру као да је То нешто стварно, анђеле са зида, На уласку у завичај који даје Лобању трулу за злато мог вида. Прими и цвет кога презиру љиљани Запамћене мудрости у сусрет мом праху.
Померање порекла дан већи од наде У калемљеном плоду речи слутим, Понор у руци анђела што стаде С ватром на уласку у завичај мутни, Да дан пронађе пре него што сине, У оку и воћу тамни обрис раја, Нестварност пуну воље и жестине Која у нама
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Оставиће терет, с лица отрт зној, У мислима тражећ он завичај свој. Запеваће песму, одјекнуће гај: „Завичају мили, одмора ми дај!
122—4), чијој је жени, својој куми, Трлајић послао песму Руска зима. — Биће да је Трлајић у писмима пријатељима у завичај послао више песама сличних овим двема, што се види и по неким штампаним одломцима његових стихова које је Г.
” — Има више доказа да се Трлајић хтео из Русије вратити у завичај (в. и коментар уз његову песму Руска зима): Л. Бојић наводи у својој књизи (стр. 75—6) једно Трлајићево писмо од 1.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
у Далмацији и њеном залеђу: у првом За крухом (1904) одлазак главног јунака, образовање у туђем граду и повратак у завичај, на који се већ гледа другим очима, а у другом Пауци (1909) развијена је слика социјалног раслојавања.
Збирка песама Лирика Итаке (1919) изазвала је оштре полемике. Повратак војника (што је и сам Црњански) из туђине у завичај, упоређен с Одисејевим повратком на Итаку, послужио је као општи оквир не само за антиратну лирику него и за необично
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Под њом је калифа нежни, уморан од дневна рада, Сањао завичај мили и своја времена млада: У једноликоме шуму широких палмових грана Он је слушао поздрав младости и цветних
И ЗАВИЧАЈ Кад поноћни поветарац пирне и с Алгавре мирисе донесе, Усред мрака и поноћи мирне Мисао ме у прошлост однесе.
И све је пропало редом: завичај, љубав И друзи, Па и топлина жеља, и вера, па и над; И ја сам остао самац. О појте песму о тузи!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Смрт тражи, и долази по човека у завичај његов. Јевреј и смрт вија по белом свету! Сироти Јевреји! То је мучан, диван и велики свет!
Ја нисам видео ни Шпанију ни Палестину, али осећам да тима мојим друговима завичај може бити само Шпанија или Палестина. Да нису из Шпаније, морали би бити из Палестине. — Па можда су Јевреји?
Сви народи, сем Јевреја, покрећу се дејствима од стабилних симбола и идеала: завичај, тле, језик, држава. Јевреји су ту нашли нешто и генијално, а чини ми се и богохулно, бласфемно: нашли су симбол и
хоће ли се сачувати траг од Чајновића? како ће бити Павлу, тамо у белом свету, са женом која је његов завичај погледала као неку панораму: и, касније, са сином који никада неће проговорити српску реч; и међу људма који неће моћи
Наравно да су осећали, храбрији и говорили: да су сви они изневерили завичај. Утолико више су у животу неговали врсту аскетске технике у опирању асимилацији.
некада млађега старог Диогена, а он, унук: кошуље, одело, саднуче и пасош, па у Грчку, на острво Саламис, „у стари мој завичај, где смо тукли персиску поморску силу” — одушевљавао се стари и искрено и извештачено, јер је био рођен у Солуну, и
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
— Благо оном чија вјереница буде! 1901. НА ПОТОКУ Полако сутон прикрада се, слази У лисну гору — у завичај мио; Рађа се мјесец и по дугој стази Падају сјенке, и сан трепти ти'о.
Ја за њом гинем! Њој ме душа води! О, дај ми руку, ја ћу с тобом поћи У гору, у твој завичај! О, ходи, С тобом ћу бити и дане и ноћи! И тамо, гдје се водопади диме, Љубићу тебе својим срцем здравим.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бел. Е, 1 вилајет — завичај, људи, народ Вилиндар (Хиландар) — манастир у Св. гори, задужбина Стефана Немање вира — вера Високи Стеван — деспот
који су он и млађи му брат Дмитар добили од угарског краља Матије (пошто су после пада Смедерева напустили свој завичај Јагодину и прешли у Угарску). Дмитар је учествовао у многим бојевима и истакао се као велики јунак.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЦРНИ БИВО У СРЦУ Велики се то ђаво, као црни биво у срдцу гнезди. Ево сâм то видим да неки други завичај злочест, у моме телу војује супроћ мога умља. И који је тај други, поснажнији закон од божија закона?
И поведоше га преко града онамо, на коњско тркалиште, да га на мајдану муче и уморе. А како је завичај људма кад где кога море, сав се тамо народ, мушко и женско стиче, да види како кога море, — дођоше и они што чине
Еда је то вера? И хришћански завичај, је ли? Које но се ни у других вера такви послови не находе, то се међ' нама находи.
Те им је закон тежак и мрзак. Како ето и у овоме послу што је завичај нераван ко корав и негладак, ни једнак земљански суд!
Чудан је то закон, не иде правицом то законополагање, нехваљен је то завичај, нит је тај адет турвински сашта другога постао, кроме како жене и тако у судски договор се не прихватају, нит су у то
ЛАКРДИЈАМА, МАСКАРАМА И ВАШАРИШТИМА Махање рукама, вртење се собом и бахтање коњско с ногама, ружан и несвиђен држати завичај, са зурница коловођских ту донесен, курдизански и ченгијски посао! ...
Очи бече, ноге кече, рамени мичу, с главом тресу, с бокови ломе се и крше, са свом снагом кицоше се, и туђ свој завичај од духовна уреда собом неваљало и злочесто указујући им.
Ама за учитеље којино уче и светују народ, није таки завичај, него ако он исто од себе изда своје слово сејући му божје то семе па људи, ако би и не примали ништа слушатељи, ни би