Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ово мало мирно море, сада тако пусто и туђе нама обојици, постаће сјутра завичајни видик неког новог дјечака. Укривени затони населиће се дјечјим тајнама, малишан путник понијеће са собом предвечерње
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако се, на пример, „облаци што се ковитлају све наниже” сваки пут понављају кад се описује завичајни предео из ког се Вук Исакович отправио на војну и у који се са војне вратио.
Тако, на пример, док загледан стоји пред апенинском реком Арно, песнички субјект назире завичајни Дунав: И овде, пролетње вече за мене је хладно, као да, долином, тајно, Дунав тече.
У роману, опет, Славонско-подунавски пук осетно реагује чим га у туђини пут нанесе на завичајни Дунав: „Пошавши од Кремсминстера уз Дунав, који им свима беше драг, јер су од њега и дошли, пук је опет почео да јури
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Прва два дела припадају супротним стилским тенденцијама. Ђачки растанак уводи нас у најужи завичајни круг песников, у озарени карловачки, фрушкогорски предео, у дане веселог ђаковања с разиграним колима и ведрим
су Симо Матавуљ (1852-1908) и Стеван Сремац (1855-1906), јер су и један и други боље од већине осталих превладали завичајни регионализам.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ко ти рече Шар планину, кочијашу, друмовниче мој! Знам: и ти си сам, и ја сам сам, А псовка кочијашка - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору.